Igre sa grejanjem

Svake godine početkom grejne sezone ponavlja se igra „žmurke” toplana i Beograđana. Grejanja ili uopšte nema zbog propisa o toplotnoj granici kada se toplane puštaju u rad, ili su stanovi nedovoljno topli (u njima je manje od 20 stepeni), ili je reč o prekidu snabdevanja, koji i pored sveg truda ne možete da prijavite na jedan jedini broj (011/209-3011) stavljen na raspolaganje korisnicima usluga daljinskog grejanja u višemilionskom gradu. Sve se svodi na neminovno alternativno grejanje električnom energijom, na štetu potrošača. Kako ovo drugačije nazvati nego teror jednog javnog preduzeća, protiv koga se ne može, a i ne vredi boriti. Osim kada dođu izbori za gradsku upravu, ali to je sa srpskom „kratkom pameću” malo efikasno i na to svi, od gradske vlasti, pa do isporučilaca toplotne energije, računaju. Pa čak ni uobičajena, u normalnim državama, kolektivna kazna u vidu neplaćanja računa za grejanje za dane kada ga nije bilo, ne može da se primeni zbog „objedinjenog sistema plaćanja” troškova stanovanja.

Prinudne naplate komunalija od građana savršeno su upakovane u mrežu propisa, koji tim istim građanima ne ostavljaju mogućnost da se suprotstave samovolji komunalnih preduzeća, a tim istim preduzećima obezbeđuju lagodnu poziciju.

I tako, nama građanima ne preostaje ništa drugo već da se smrzavamo i gledamo javni servis koji nam obećava da imamo pravo „da znamo sve” i plaćamo li plaćamo za nešto što nam nije isporučeno, ili što ne gledamo.

Dr Aleksandar S. Nedok
Beograd