Игре са грејањем

Сваке године почетком грејне сезоне понавља се игра „жмурке” топлана и Београђана. Грејања или уопште нема због прописа о топлотној граници када се топлане пуштају у рад, или су станови недовољно топли (у њима је мање од 20 степени), или је реч о прекиду снабдевања, који и поред свег труда не можете да пријавите на један једини број (011/209-3011) стављен на располагање корисницима услуга даљинског грејања у вишемилионском граду. Све се своди на неминовно алтернативно грејање електричном енергијом, на штету потрошача. Како ово другачије назвати него терор једног јавног предузећа, против кога се не може, а и не вреди борити. Осим када дођу избори за градску управу, али то је са српском „кратком памећу” мало ефикасно и на то сви, од градске власти, па до испоручилаца топлотне енергије, рачунају. Па чак ни уобичајена, у нормалним државама, колективна казна у виду неплаћања рачуна за грејање за дане када га није било, не може да се примени због „обједињеног система плаћања” трошкова становања.

Принудне наплате комуналија од грађана савршено су упаковане у мрежу прописа, који тим истим грађанима не остављају могућност да се супротставе самовољи комуналних предузећа, а тим истим предузећима обезбеђују лагодну позицију.

И тако, нама грађанима не преостаје ништа друго већ да се смрзавамо и гледамо јавни сервис који нам обећава да имамо право „да знамо све” и плаћамо ли плаћамо за нешто што нам није испоручено, или што не гледамо.

Др Александар С. Недок
Београд