Sa Avale na „Zlatni gong”

Nakon dugogodišnje pa čak i decenijske krize srpski boks u poslednje dve godine pokušava da se ponovo izbori za status koji mu svakako po osvojenim medaljama i trofejima pripada u našem sportu. Doduše, naši majstori ringa su još daleko od svog cilja, ali, strpljivim i dugoročnim radom, koji podrazumeva i vreme, mogu da se vrate tamo gde im je i objektivno mesto. Predsednik Nenad Borovčanin, prekjuče je zaokružio svoj dvogodišnji mandat na čelu saveza, zajedno sa selektorom Milanom Piperskim i direktorom Tomislavom Anteljom, želi da od srpskog boksa stvori stabilan sport i da se kao i u „zlatno doba” vrate trofeji i medalje. Taj proces je uveliko započeo sa svojim saradnicima, nadajući se berićetnoj godini.

Bokseri su trenutno na Avali gde se spremaju za novi međunarodni ispit, „Zlatni gong” u Skoplju. Selektor Piperski ne može da računa na glavne uzdanice, jer je tokom vikenda redovno kolo domaće lige pa će u prestonicu Severne Makedonije povesti petoricu takmičara.

– Takva je situacija da ne vodimo najbolje reprezentativce, ali, s obzirom na dugogodišnji ugled turnira u Skoplju, i na saradnju koju imamo sa tamošnjim savezom odlučili smo da idemo na turnir. Na put će krenuti: do 49 kg Rade Joksimović (Mačva), do 69 kg Milan Vranković (Metalac) i Vladimir Gubaš (Sombor), do 81 kg Saša Milovac (Sombor) i do 91 kg Marko Dović (Leskovac). Za nas je u ovom trenutku svaka pobeda važna – naglašava Piperski.

Kakvi su vam planovi nakon turnira u Skoplju?

– Sredinom novembra ćemo se ponovo okupiti i treniraćemo u Beogradu sa selekcijama Ukrajine, Rusije, Italije, Moldavije, Alžira, Maroka. Na „Zlatnoj rukavici” koja se ove godine održava u Pančevu nastupićemo sa najjačim timom – kaže selektor naših boksera.

Sredinom decembra u Antaliji je Balkanski šampionat?

– To lepo i atraktivno takmičenje je ponovo oživelo i to je dobro za boks. „Zlatna rukavica” će biti filter za Balkanski šampionat. Želja nam je da se vratimo sa nekom medaljom – ne krije Milan Piperski.

Dobro je da su bokserske hale ponovo pune, da se među ljubiteljima boksa ponovo vratilo interesovanje i da iz godine u godinu srpska plemenita veština sve više napreduje. Uostalom, u savezu su svesni da sve zavisi od rezultata. Ali, i od vrednih trenera, koji su spremni da svoje iskustvo prenose na mlađe naraštaje. Jer, bez uzajamne pomoći, i strpljenja koji je važan faktor u razvoju jednog boksera, nema ni napretka ni medalja.

Još dve šanse za Tokio

Naši najbolji bokseri imaće sledeće godine dve dobre prilike da se domognu Olimpijade u Japanu.

– Najpre nas u martu očekuju kvalifikacije u Londonu a dva meseca kasnije još jedan olimpijski turnir u Parizu. Objektivno, biće veoma teško obezbediti olimpijsku vizu, ali ne gubimo nadu, iako je mnogo realnije da se polako spremamo za OI u Parizu 2024. godine – iskren je Milan Piperski, nekadašnji reprezentativac naše zemlje.