Nema razloga da SAD uvedu sankcije Srbiji

Srbija ne krši sankcije koje je Amerika uvela na uvoz ruskog oružja i zato ne bi trebalo da ima problema, kaže za „Politiku” Ivica Dačić. Najavljujući dolazak u Beograd Tomasa Zarzeckog, direktora u Stejt departmentu zaduženog za primenu sankcija Rusiji i onima koji krše te sankcije, ministar spoljnih poslova Srbije podseća da je ovaj američki zvaničnik već tim povodom bio u šezdesetak zemalja. „On će imati razgovore u Ministarstvu spoljnih poslova, kao i ministarstvima odbrane i finansija. Želi da se upozna sa situacijom. Ne bi trebalo da bude problema”, kaže Dačić.

Vašington je, podsetimo, doneo Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije, kojim su one zavedene ne samo Rusiji već i Iranu i Severnoj Koreji. Ali je predviđeno i da sankcije mogu da se uvedu svima onima koji s ovim državama realizuju „značajnu transakciju” u vojnom ili obaveštajnom sektoru. U zakonu se taksativno nabraja 36 ruskih vojnih entiteta i 96 pojedinaca s kojima je zabranjena vojna saradnja.

Beograd se, po svemu sudeći, našao na meti američkog interesovanja posle nedavne zajedničke vojne vežbe ruske i srpske vojske „Slovenski štit”, na kojoj su se u Srbiji pojavili i ruski raketni sistem S-400 i raketni sistem zemlja–vazduh „pancir S”, i najave da Beograd kupuje „pancir”. Juče su iz Moskve pojasnili da će Rusija isporučiti Srbiji raketni sistem „pancir S” u narednih nekoliko meseci. Biće to, kako je rekao Aleksandar Mihejev, direktor ruske agencije, uvoz i izvoz odbrambenih proizvoda „Rosoboroneksporta”, „u skladu s potpisanim ugovorom”.

„Raketni sistemi se sastavljaju, a srpski specijalci su na obuci. Sve se odvija po planu i neće biti odlaganja”, rekao je Mihejev, prenosi Tanjug. Sistem „pancir” košta od 13 do 14,6 miliona dolara, u zavisnosti od verzije. A cena zavisi od količine raketa i vozila. Vojni analitičari, međutim, kažu da Srbija ne bi trebalo da potpadne pod sankcije jer kao suverena zemlja ima pravo da kupuje naoružanje od druge suverene države, sve dok ta država nije na crnoj listi Ujedinjenih nacija.

Kako je svojevremeno za Radio slobodna Evropa objasnio britanski vojni ekspert, Pol Biver, ono o čemu se mora voditi računa jeste da jedna zemlja naoružanjem ne ugrozi druge zemlje regiona time što će nabaviti oružje kojim će zadobiti dominaciju nad njima. „Recimo, ako bi Srbija nabavila dalekometne protivvazdušne projektile u čijem dometu bi mogle da budu, na primer, Grčka, Makedonija ili Italija, S-300, primera radi, to bi predstavljao ogroman rizik eskalacije i u tom slučaju ne bi bile alarmirane samo Sjedinjene Američke Države nego i NATO. Za nabavku oružja samo u odbrambene svrhe, međutim, za odbranu svojih granica, a u dogledno vreme možda i za doprinos koalicionim snagama, ne vidim da bi Amerikanci imali razloga za nezadovoljstvo, osim u eventualnim slučajevima nelegalne trgovine naoružanjem”, kazao je Biver i istakao da se, naravno, mora proveravati da li je proizvođač ili prodavac oružja već na „crnoj listi”.

Dolazak Zarzeckog u Beograd, prema pisanju nekih medija, već sutra, pada u veoma osetljivom periodu po Srbiju, kada su ovde već prošla druga dva američka zvaničnika, Metju Palmer i Ričard Grenel. Iako pred srpsku javnost ni jedan ni drugi nisu izašli s oštrim porukama, jasno je bilo da to nisu bili laki susreti za Aleksandra Vučića. Predsednik je, podsetimo, posle razgovora s Grenelom, potpuno neuobičajeno, sam pravio službenu belešku, dok je Palmer sve što je imao javno da kaže poručio iz Prištine, a u Beogradu je rekao samo da je s Vučićem imao priliku da razgovara o „političkoj situaciji ne samo u Srbiji već i u celom regionu”. U Prištini je, međutim, bio mnogo eksplicitniji, pa je tako konstatovao da Srbija mora da promeni strategiju jer se „ponašala agresivno u svojim nastojanjima da delegitimizuje Kosovo”, odnosno praktično da obustavi akciju povlačenja priznanja. Kosovo, kako je rekao, ima sve što je potrebno za napredak, a „sastojak koji nedostaje je sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji uključuje obostrano priznanje”.

Vučić je, gostujući na RTS-u, rekao da s Amerikancima znamo na čemu smo, a da se više ne zna šta je politika u Evropi. On je ukazao da je sto puta govorio da Amerikanci nisu nikada menjali svoju politiku i da su uvek radili i govorili da samo jedno traže od Srbije, a da je to priznanje Kosova, odnosno obostrano priznanje, što je eufemizam za priznanje Kosova.

„Sa Amerikancima možete otvoreno da razgovarate. Oni vama kažu šta imaju, a i vi njima. Ne znam više šta je politika u Evropi, ali ćemo insistirati da Evropa bude posrednik i u budućnosti. Možda ću uskoro da se vidim s Makronom i pitaću ga. Sa Amerikancima barem znate na čemu ste”, kazao je on uz opasku da poštuje i Palmera i Grenela.

Prema pisanju pojedinih medija u regionu, Vašington nastoji da primora EU da ispadne iz igre i da tako preuzme rešavanje kosovskog pitanja, ne zato što mu je sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine suštinski važan, već što je to prilika da predsednik Donald Tramp u borbi za reizbor dobije svoj „Dejton”. Sve direktnije angažovanje SAD u politici EU doskorašnja generalna sekretarka Evropskog pokreta Suzana Grubješić vidi kao nastojanje Vašingtona da završi posao koji je započela EU – da se nastavi dijalog Beograda i Prištine i postigne dugoročno kompromisno rešenje kosovskog pitanja.

Grubješićeva smatra da, iako do sada nije bilo govora o promeni formata pregovora, činjenica da su SAD delegirale dva specijalna izaslanika za zapadni Balkan govori da Vašington nastoji da pomogne EU, da podrži sve dosadašnje napore i dovrši posao koji je počeo Brisel. Ona smatra da Trampu, u trci za drugi predsednički mandat, „ne bi bilo zgoreg” da ima neki spoljnopolitički uspeh, makar i na zapadnom Balkanu.

Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Živadin Jovanović, za naš list kaže da ponašanje Vašingtona vidi kao koncept dominacije SAD na Balkanu. „Pretpostavljam da oni računaju da je i Srbija zona ekskluzivnog interesa SAD i da tu nema mesta ni za kakvu nezavisnost, slobodu ili politiku uravnoteženja odnosa i saradnje sa svim važnim činiocima u Evropi i svetu. Ovo je samo jedna manifestacija nemirenja s multipolarizmom u globalnim odnosima ili nastavljanje odbrane unipolarnog poretka. A to nije održivo”, kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, predstavnici najveće demokratije na svetu zalažu se za unilateralni globalni poredak u kome jedan zapoveda, a svi drugi izvršavaju. I koliko god, kako kaže, bilo paradoksalno, zemlje i sile koje oni karakterišu kao autoritarne, Rusija i Kina, danas se zakažu za demokratski globalni sistem.