Izraelski Arapi – neočekivani partneri

Izrael je u političkom haosu jer lideri desnice i levog centra ne uspevaju da dobiju dovoljnu većinu da bi formirali novu vlast, projekat koalicione vlade je mrtav, prete treći izbori za manje od godinu dana, a male su šanse da prođe predlog da se na izborima direktno glasa za novog premijera.

Blokada je, neočekivano, od pomoći jednoj formaciji koju niko tokom 71 godine države Izrael nije želeo da direktno uključi u dinamičan politički život: palestinskim Arapima, koji danas čine petinu stanovništva zemlje. Prvi put u izraelskoj istoriji jedna njihova politička formacija mogla bi da odluči koja će strana odneti pobedu: Plavo-bela koalicija pod vođstvom Benija Ganca, koja pripada levom centru, ili desničarski Likud Benjamina Netanijahua.

Zajednička arapska lista, koalicija četiri stranke koje zastupaju interese arapske palestinske manjine, izborila se na septembarskim izborima za poziciju treće najjače stranke u zemlji: Likud je osvojio 33 poslanička mesta, plavo-beli 32, a Arapska lista 13, čime postaje objekat ozbiljnih političkih kalkulacija.

Koalicija bi mogla da odredi pravce nacionalne politike, a da li može i hoće?

Svaka podrška premijeru ravna je nuli, imajući u vidu njegovu politiku odbijanja mirovnih pregovora i rešenja po formuli dve države, nastavka kolonizacije Zapadne obale i istočnog Jerusalima, pretnji da će izvršiti aneksiju svih teritorija na kojima su jevrejska naselja i otrovne kampanje koju je pre tri meseca vodio protiv čitave palestinske zajednice u Izraelu. Netanijahu sve političare izraelskih Arapa smatra pretnjom po opstanak Izraela.

Partneri koji sada čine listu nisu uspeli da zajednički izađu na izbore u aprilu, pa su njihovi razočarani birači ostali kod kuće. U septembru, kada su se ujedinili, izlaznost palestinskih Arapa skočila je s rekordno niskih 49 procenata na više od 60 procenata, omogućavajući Zajedničkoj listi da postane treći po snazi politički faktor.

Zajednička lista, deo bloka levog centra, znatno je doprinela tome da lider Likuda ne formira vladu posle septembarskih izbora i mogla bi da bude ključna u uklanjanju Netanijahua s političke scene.

Lideri arapske koalicije Ajman Odeh i Ahmad Tibi tako su odlučili da prihvate poziv Benija Ganca i sednu zajedno za sto.

„Ukoliko izraelske partije levog centra veruju da arapski palestinski građani imaju mesto u ovoj zemlji, onda moraju da prihvate da imamo mesto u politici”, pisao je Odeh u „Njujork tajmsu”.

Ganc, bivši general, ranije je rekao da nema nameru da Zajedničku listu uključi u bilo kakvu koaliciju, ali se predomislio kada je shvatio da ne može da dobaci do 61 poslanika i time ostvari većinu u Knesetu, parlamentu sa 120 poslanika.

Šta može da uradi Zajednička lista? Ima podršku 76 odsto palestinskog življa da uđe u vladu i tako ode korak dalje od spoljne podrške koju su Palestinci davali manjinskom kabinetu laburista Jichaka Rabina pre više od dve decenije.

Ta formula možda bi mogla da se ponovo primeni pošto lideri Zajedničke liste nisu pripravni da sede u Gancovom kabinetu imajući u vidu da on podržava aneksiju istočnog Jerusalima i Golanske visije, preti ratom u Gazi i nije spreman da poništi zakon o nacionalnoj državi, koji mnogi smatraju rasističkim.

Zajednička lista bi mogla da bude „mreža za spasavanje”: podržavala bi Ganca u ključnim glasanjima u Knesetu bez aktivnog učešća u kabinetu. Što je još važnije za Palestince, bila bi u poziciji da od vlade traži fondove za investiranje u njihove gradove i sela, da insistira na izmenama antiarapskih zakona. Bio bi to dramatičan zaokret za grupu stranaka koje su tavorile na marginama izraelskog parlamenta.

Problem je u tome što takva spoljna podrška Gancu nije dovoljna da dođe do magičnog broja 61. Potrebni su mu još neki koalicioni partneri, ali ultraortodoksni neće ni da čuju za Arape dok još jedan potencijalni partner, vođa sekularne nacionalističke desnice Avigdor Liberman, Zajedničku listu naziva „petom kolonom”.

Ganc je svestan toga da u ambijentu rastućeg nepoverenja između Jevreja i Palestinaca svako dogovaranje s Listom može da mu donese više štete nego koristi, posebno ako se bude išlo na treće izbore.

Ali, čak i ako se radi samo o manevru, sama činjenica da postoje kontakti sa Zajedničkom listom značajan je proboj izraelskih palestinskih Arapa u svet politike. To je izlazak iz izolacije u kojoj su, bez definisanog identiteta, decenijama držani.

Ajman Odeh predstavlja generaciju arapskih stanovnika Izraela koji žele da vide da njihovi predstavnici uđu u politički ring zemlje i da mesta u Knesetu upotrebe na korist svojih izbornih jedinica. Ne žele da budu marginalizovani. Ukoliko su deo zakonodavne i sudske vlasti, zašto ne bi i izvršne.

„Prvi put Arapi u Izraelu uzimaju aktivno učešće u političkom procesu”, kaže Tabet Abu Ras, kodirektor jedne jevrejsko-arapske grupe koja promoviše koegzistenciju i jednakost. „Prvi put mogu da imaju moć da utiču na promene u izraelskom društvu – na boljitak i Arapa i Jevreja.”

Izraelski Arapi šire prostor svog političkog delovanja u ambijentu u kojem su dva najveća izraelska politička bloka okupljena oko konsenzusa da među Palestincima nema partnera za mir i da bi teritorijalni ustupci bili mogući samo u teoretskoj budućnosti.

Poslanici Zajedničke liste neće ući u novi kabinet, ko god da ga i kada formira, ali arapski građani Izraela otvorili su istorijski proces tokom kog će neke generacije Jevreja i Arapa smatrati da je njihovo učešće u vladi sasvim normalna stvar.