Zašto Vojvodina nema više šuma

Novi Sad – U Vojvodini nema šuma i to je već dugo vremena i laicima poznata stvar. Javnost uglavnom vidi kada se šuma seče i u odnosu na takve slike neretko se stvara čitav doživljaj koji se tiče i pošumljavanja i same šumarske delatnosti. Nema ni slaganja oko toga koliko je tačno površine pod šumama. Prema podacima JP „Vojvodinašume”, to je 7,1 odsto, dok drugi izvori navode između 6,5 i 6,9 odsto. Stručnjaci procenjuju da je optimalna pošumljenost za ovu pokrajinu 14 odsto, ali isto tako iznose i sumnje da se to u ovakvim okolnostima može postići u narednih dvadeset ili trideset godina.

Ako ćemo se držati evropskog standarda po kome pošumljenost po stanovniku iznosi 0,16 hektara, to znači da bi Vojvodina trebalo da ima 308.000 hektara pod šumom. A nema ni upola toliko, računa pokrajinska poslanica, predsednica Zelene parlamentarne grupe Skupštine AP Vojvodine, navodeći na tematskoj sednici ove grupe da je pošumljenost kompleksan problem, ali da je svest o tome niska. Šuma, kako je ukazala, ima velik uticaj na stabilnost eko-sistema, naravno, na stvaranje čistog vazduha, na kvalitet vode...

Na čitavoj planeti, šume su zastupljene sa 30 odsto. U Evropi ih je 46 odsto, a tamo gde su zemlje EU 40 odsto. Srbija bez KiM ima ih na oko 29,1 odsto teritorije, a optimumom se smatra 40 odsto, dok je za AP Vojvodinu taj odnos 7,11 odsto prema 14 odsto. Ekstremno nepošumljene vojvođanske opštine su Mali Iđoš, Srbobran i Temerin (0,1 odsto), ukazao je „zelenim” parlamentarcima šumarski stručnjak dr Marko Marinković, izvršni direktor JP „Vojvodinašume”.

Ovo preduzeće gazduje sa oko 70 odsto državnih šuma na teritoriji pokrajine. Reč je o 109.237 hektara pod šumom, čija drvna zapremina iznosi oko 23,6 miliona kubika, a po planu seče se 550.000 kubika godišnje.

Da bi se pošumljenost povećala sa oko 7 na 14 odsto, naveo je Marinković, to znači da bi trebalo podići novih 150.000 hektara šume, a za to je potrebno 100 miliona sadnica. „Mi sad godišnje milion sadnica proizvedemo”, daje uporednu sliku. Kako sadnice ovog preduzeća koštaju 1,5-2 evra, moglo bi se reći da je Vojvodini za optimalnu pošumljenost potrebno 100 miliona evra – i to samo za sadnice.

Problem, naravno, nikad nije isključivo u novcu. Preduzeće uostalom posluje, kako se to moglo čuti na sednici, uglavnom na tržištu, koristeći prihode od prodaje „trupca”, što mu pokrije 80 odsto troškova. Prošle godine, naveo je direktor JP „Vojvodinašume” Roland Kokai, taj prihod je iznosio 3,5 milijarde dinara.

„Pošumljavanje zapravo počinje sečom šume”, istakao je Marinković, objašnjavajući da postoji nekoliko razloga za opravdanu seču, a među njima je taj da je drvo ekološki najprihvatljiviji materijal u raznim sektorima, kao i da zrela šuma ne vezuje ugljenik tako kao mlada. Šumari nikada, kako kaže, nisu bili pretnja šumi već nju ugrožava to što se njene površine na lokalnom nivou pretvaraju u građevinsko zemljište, ili su u šumi podignuta nelegalna (vikend) naselja.

Marinković je naveo da šumsko gazdinstvo Novi Sad gazduje sa 12.000 hektara, a izmenama prostornih planova 1.000 hektara pretvoreno je u građevinsko zemljište, što znači trajno oduzeto.

Problemi se tiču i neusklađenosti sistema, pa se dešava da JP „Vojvodinašume” počne sa pošumljavanjem, a onda „dođu ljudi i preoru”, jer su od lokalne samouprave dobili taj plac u zakup za poljoprivredu. Prema rečima Marinkovića, Uprava za šume i Uprava za poljoprivredno zemljište dala je isti plac za dve različite namene, a onda su počele prepiske.

Pre tri godine, republička vlada je JP „Vojvodinašume” odredila dodatnih 4.761 hektar šumskog zemljišta, što je 2.899 parcela, a posle prve radosti, kako navode u ovom preduzeću, sačekali su ih teški slučajevi koje nastoje da reše, a tiču se imovinsko-pravnih odnosa tih parcela, neusaglašenosti katastra i stanja na terenu...