„Đin” u svemiru

Kada kažem „Đin”, pomislim na: Tapacirani nameštaj za sedenje kraj kamina (fotelja, dvosed i tabure), Jarke boje (crvena, narandžasta, žuta, zelena), Problematičan kvalitet, talasaste forme, Sedamdesete godine 20. veka.

Zato mi pada na pamet: Film reditelja Stenlija Kjubrika, prema romanu Ser Artura Klarka: „2001: Odiseja u svemiru” iz 1968, naučna fantastika.

Ali, i: Fridrih Niče sa filozofijom o temi učenja o borbi između dobra i zla Zaratustre, Rihard Štra- us sa muzikom na gore pomenutu temu, iz takođe pomenutog filma.

Kada mnogi od vas čuju ime „Đin” da li će pomisliti na francuski dizajn? Većina će reći: „Ne, nikako”, ali odgovor je: „Da, svakako.” Iako zvuči tako dalekoistočno, reč je zapravo o nečem veoma evroatlantskom. I to iz doba hladnog rata, gvozdene zavese, Džejmsa Bonda… Reč je o nameštaju punom kontroverzi i asocijacija. Nameštaj za sedenje „Đin” dizajnirao je francuski dizajner Oliver Morg šezdesetih godina 20. veka, usred svih izazova toga vremena. Na meniju su bile nove forme, novi materijali, želja za eksperimentisanjem, ali i tiha čežnja za drevnim istočnjačkim misticizmom koji je oduvek bio inspirativan za kombinovanje sa zapadnjačkim modernizmom. Takođe je ovaj moderni nameštaj francuskog autora dobio zrnce začina uz pomoć egzotičnog imena „Đin” (Djinn). Toliko o imenu.

Oblik nameštaja „Đin” je zanimljiva talasasta forma koja prati potrebe ljudskog tela pri sedenju u relaksira-om položaju, što je funkcionalni imperativ. Konstrukcija je od savijenih metalnih cevi, a ispunjena mekim poliuretanom, presvučena tkaninom od najlonskog žerseja. Ovaj tzv. brzo propadajući materijal učiniće da nameštaj posle kraće upotrebe izgubi formu, počne da deluje oronulo, bez šanse za oporavak.

Dizajner Moro, suočen sa tom činjenicom, hladno je protumačio: „Stvari u savremenom svetu i ne treba dugo da traju.” I sve bi ostalo u domenu dizajn-eksperimenta sa ograničenim rokom trajanja da se „Đin” nije dopao Kjubriku.

Crvene talasaste forme nameštaja kao kontrapunkt sterilno belim zidovima jedne sobe u filmu o svemiru – i eto puta u slavu! Ko još brine o tome što „Đin” nema praktičnu pri- menu u svakodnevnom životu? Asocijacije koje izaziva su bezvremene i neprocenjive.

  Oliver Morg

Rođen 1939. u Parizu, studirao je dizajn enterijera i nameštaja u Školi likovnih, zanatskih i primenjenih umetnosti (Ecole Boulle) i Nacionalnoj školi lepih umetnosti (Ecole Nationale des Beaux Arts), gde je diplomirao 1960. Usavršavao je znanje u Švedskoj i Finskoj, radio je u Holandiji na poslovima dizajna enterijera i pejsažne arhitekture. Godine 1966. osniva u Parizu sopstveni studio u kome radi do 1976. Te godine odlazi u Bretanju – postaje profesor u Školi lepih umetnosti (Ecole des Beaux Arts) u Brestu. Uporedo sa dizajnom nameštaja bavi se slikanjem i pisanjem. Nedavno je objavio knjigu „Imaginary Gardens and Little Theatres” za Senzberi centar vizuelnih umetnosti (Sainsbury Centre for Visual Arts). Imao je više samostalnih izložbi modernog nameštaja u Londonu. Njegova ostvarenja u domenu dizajna nameštaja nalaze se u brojnim svetskim muzejskim kolekcijama.

Arh. Radmila Milosavljević 
www.dopisna-skola-ambijent.rs