Selektivno istorijsko pamćenje

Rezoluciju pod nazivom „Borba protiv glorifikacije nacizma, neonacizma, rasizma, rasne diskriminacije i ksenofobije”, 8. novembra 2019. u Ujedinjenim nacijama podržala je 121 država, uz 55 uzdržanih. Protiv su bile SAD i Ukrajina, a iz Evrope su „za” glasale samo Rusija i Srbija. U pripremi ovog dokumenta stav predstavnika SAD je bio da „niko nikada ne bi trebalo da bude osuđen za saradnju sa nacizmom”, pravdajući to pravom govora koji je predviđen prvim amandmanom američkog ustava.

U Evropi samo Rusija i Srbija slave 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom. Za druge evropske države i narode to je Dan Evrope. Takva promena dovodi do logičnog zaključka o selektivnom istorijskom pamćenju koje je cinično u odnosu na prošlost.

Mi moramo znati i uvek se sećati da je fašizam respektibilan deo evropske prošlosti. Kad govorimo o fašizmu, tada imamo u vidu italijanski fašizam i razne ešalone iste ideologije kao što su nemački nacizam, hrvatsko ustaštvo, španski falangizam, rumunska Gvozdena garda, ukrajinska banderovština, baltijska Šumska braća, francuski Višijevski režim, poljska Armija Krajova, Salašijevi fašisti, muslimanska Handžar divizija, šiptarska Skenderbeg divizija i pripadnici dobrovoljačkih jedinica u sastavu Vermahta iz svih evropskih naroda. U tim jedinicama nije bilo jedino Srba i Grka. Respektibilan deo evropskih naroda činio je desetomilionsku vojsku Vermahta. To je deo evropske prošlosti koji se reperkutuje na evropsku sadašnjost. To nam jesno pokazuje da 9. maja 1945, i pored bezuslovne kapitulacije Nemačke, nije pobeđen fašizam, već je Evropa oslobođena od nemačke okupacije. Poraženi na bojnom polju bežali su i sklanjali se „pacovskim kanalima” širom sveta. Preko „bare” su se prilagodili kao nacistička, falangistička i mnoge partije u Južnoj Americi i ostali na istim ideološkim stavovima.

Uspostavljeni vojni paritet posle Drugog svetskog rata i odluke Nirnberškog suda uticali su na to da se fašizam i nacizam pritaje i ne deluju javno. Zapad nije dozvolio da se u nirnberškim odlukama utvrdi kriminalitet nacističke države, jer bi se uzročno utvrdila veza u finansijskom učešću Zapada u stvaranju nacizma i francusko saučesništvo Višijevskog režima kao saveznika Nemačke. Rušenjem hiljada spomenika borcima protiv fašizma žele da zaboravimo prošlost, ali ubrzo će nas budućnost surovo na nju podsetiti i kazniti nas zbog zaborava.
Mitar Radonjić,
Novi Sad