Grad traži partnere za nerentabilne pijace

Gradskim pijacama koje su poslednjih godina beležile povećanje zarade i za koje su nadležni 2018. tvrdili da odlično posluju sa profitom od oko 200 miliona dinara rebalansom budžeta koji je pre nekoliko dana usvojen na Skupštini grada biće dodeljene subvencije u iznosu od 175 miliona dinara. Od tog novca planirano je da se 127 miliona iskoristi za finansiranje troškova tekućeg održavanja: voda, struja, sanitarno održavanje pijaca, fizičko-tehničko obezbeđenje...

Deo sredstava, oko 45 miliona dinara, predviđen je za kapitalna ulaganja – na nabavku i izgradnju opreme pijace Palilula i tri miliona za opremu ribara na pijaci Zemun.

Ove godine prema rebalansu bilo je predviđeno da „Pijace” ostvare prihod od 1.178.575 dinara, ali je on u odnosu na plan manji za oko devet odsto, a ako se uporedi sa prošlom godinom, prihod se smanjio za oko četiri odsto.

Na to je uticalo nekoliko faktora – manji prihodi od dnevne naplate tezgi, parkinga, boksova, mesečnog zakupa pijačne opreme i tezgi, poslovnog prostora...

Pad broja izdatih tezgi uslovljen je smanjenom tražnjom redovnih zakupaca, ali i borbom protiv sive ekonomije, jer je manji broj neovlašćenih korisnika tezgi, piše u objašnjenju rebalansa poslovanja „Gradskih pijaca”. Treba napomenuti da Palilulska pijaca još nije proradila i da parking na pijaci na Banjici i dalje ne radi.

Najveći pad broja izdatih tezgi zabeležen je u Otvorenom tržnom centru, popularnom „buvljaku”, i to zbog najave preseljenja, i na pijaci na Miljakovcu.

Za razliku od ove dve tržnice, na Đermu je povećan broj izdatih računa za parking mesta što govori da je ova pijaca posle nekoliko godina tavorenja ipak zaživela. Prema rečima sugrađana koji žive u ovom delu grada, sada više tezgi ima ispod takozvanog šatora, gde se prodaje različita roba od odeće, preko malih kućnih aparata, do hemije. Podsetimo, tu su se preselili zakupci posle požara u Depou, ali je njihov broj prvih meseci posle otvaranja sa oko stotinak kasnije drastično opao. Izgleda da se sada situacija promenila pa je Đeram postao interesantan i prodavcima i kupcima.

Zbog toga što je, kako kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, jedan broj tržnica nerentabilan, grad je odlučio da se za njih nađu partneri koji bi uložili u njihovo uređenje i održavanje. On tvrdi, preneli su mediji, da se pregovara sa nekoliko velikih trgovinskih lanaca koji žele da preuzmu pojedine nerentabilne pijace. Među njima prva će biti banjička pijaca, a u javno-privatno partnerstvo moglo bi da bude uključeno od 10 do 15 pijaca, od ukupno 31 koliko ih je u nadležnosti JKP „Gradske pijace”.

Na najavu zamenika gradonačelnika da bi pijace mogle da budu deo javno-privatnog partnerstva oglasila se i opozicija. Savez za Srbiju je podsetio da su pre godinu i po dana nadležni tvrdili da „Gradske pijace” posluju sa profitom od oko 200.000.000 dinara, a da su sada stigle do minusa.

Kako je navedeno u saopštenju SZS-a, takav sunovrat odgovara gradskom rukovodstvu čija je namera da uništi sva gradska preduzeća, da se ona daju privatnicima direktnom prodajom ili javno-privatnim partnerstvom.

– Takva sudbina zadesila je ili tek čeka PKB, GSP, „Gradsku čistoću”, „Vodovod”, a recept će svuda biti isti – naveo je Savez za Srbiju i ponovio to da javna komunalna preduzeća ne treba privatizovati, već u njima postaviti profesionalni menadžment.

Na ove primedbe reagovao je Vesić koji je istakao da „Gradske pijace” posluju sa dobitkom, ali da tu dobit pravi oko 30 odsto pijaca i da je dobar poslovni potez ponuditi tržnice onima koji žele da ulažu u njih.