Mlad mesec dalekog severa

Da su putevi inspiracije nepredvidivi dokazuje Tapio Virkala. Nije čudo što dizajner, koji je čini se više od svih drugih bio vezan za prirodne pojave, izabere jedno nebesko telo kao inspiraciju za dopadljivi ženski nakit. Jednostavno je „skinuo” mlad mesec sa tmine noćnog neba i preneo ga na obnaženi ženski dekolte. I pored naizgled bukvalnog prenošenja forme iz prirode na ukrasni predmet (za zadovoljavanje taštine), ovaj gest je prepun simbolike.

U prvom redu, mesec je simbol biološkog ritma, prolazi kroz mene i menja oblik, lišen je sopstvene svetlosti koja je samo odraz sunca, pa ipak, kao noćno nebesko telo, metaforički evocira lepotu, ali i nudi svetlost u mračnom bespuću. Mesec je – ritam života. On upravlja svim kosmičkim nivoima ciklične evolucije: vodama, vegetacijom, plodnošću...

Da li je dizajner zaljubljen u nedokučive misterije severa daleke Laponije razmišljao u duhu simbola: mesec je voda nasuprot vatri, hladnoća nasuprot toploti, sever, zima i noć nasuprot jugu, danu i letu? Ko će to znati. Tek, „mlad mesec” u vidu nakita nas provocira da odgonetamo njegove tajne dok ga posmatramo u izlozima luksuznih draguljarnica na Petoj aveniji u Njujorku, na Šanzelizeu u Parizu ili u nekom od Muzeja dizajna 20. veka širom sveta. Potpis „Virkala” više je od bilo kog žiga na srebrnom nakitu. Virkala je obožavao prirodu i nije propustio ni jednu priliku da njene misterije realizuje na svoj način u nekom od materijala. Obožavao ih je sve, od drveta preko stakla i porcelana do metala, među kojima mu je najomiljenije bilo – srebro. A šta ćete srebrnije od meseca! I eto ideje: hladno srebro na toplom telu žene. Ovaj privezak od srebra izrađen je u firmi „Kultakeskus” u Finskoj 1971. go- dine. Zbog svoje jednostavnosti, najviše je kopiran od svih Virkalinih ideja. Nešto slično od plastike ili pleha možete sresti na buvljacima ili uličnim tezgama svuda, pa i kod nas. Da li oni koji ga prave i prodaju znaju ko je bio Tapio Virkala? Ne verujem. Ne znaju ni oni koji ga kupuju. Čudni su putevi dizajna.

 Tapio Virkala (1915–1985)

Legendarni finski dizajner i umetnik rođen je u malom lučkom mestu Hanko na jugu Finske. U Helsinkiju je završio Visoku školu za umetnost i zanate. Godine 1946. pobedio je na konkursu najvećeg finskog proizvođača stakla „Itala”, gde se i zaposlio i njihova uspešna saradnja trajala je sve do kraja njegovog života. Oženio se sa finskom keramičarkom Rut Brik. Godine 1951. počinje da radi maštovite skulpture od lamiranog drveta i sa njima osvaja dva puta po tri gran-prija na devetom i desetom Milanskom trijenalu. Slede izlaganja na izložbama dizajna širom sveta i Virkala postaje jedan od najzaposlenijih finskih dizajnera. Radi sa Rejmonom Levijem u SAD, dizajnira predmete od porcelana i metala, radi aparate za domaćinstvo, lampe, nakit, postavlja finske paviljone po gradovima Evrope. Godine 1964. osniva „Studio dizajn Tapio Virkala”, a 1969. dizajnira najčuveniju bocu votke „finlandija”. Gostuje u Moskvi, Meksiko Sitiju, Parizu, Milanu, Njujorku... Za akademika Finske akademije proglašen je 1972. Godine 1975. predstavlja komercijalni dizajn staklenog posuđa „Solaris”, koji je samo tokom prve godine proizvodnje prodat u milion primeraka! Slobodno vreme provodi na dalekom severu Finske u divljini Laponije, koja ga inspiriše. Uspeh njegovog dizajna leži u razumevanju prirode i prihvatanja neminovnosti urbanizacije, kao i u spoju zanatske tradicije i moderne industrijske proizvodnje.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs