Nezaposlenost se veštački smanjuje

Da nema odliva radne snage i radnika sa nesigurnim prihodima koji posluju u zoni sive ekonomije, stopa zaposlenosti u Srbiji bila bi znatno niža, a broj zvanično nezaposlenih izrazito veći. To je, ukratko, odgovor ekonomiste Dragovana Milićevića na poruku države da je oporavak tržišta rada u Srbiji u proteklih pet godina rezultat povoljnih makroekonomskih kretanja. Osvrćući se na zvanične procene, on podseća da se broj stanovnika u zemlji od 2015. smanjio za oko 400.000, po osnovu negativnog priraštaja, smrtnosti, broja onih koji su se privremeno i trajno iselili, neformalne zaposlenosti... Formalno zaposlenih u Srbiji je 2,1 milion, a upravo analiza kontingenta radno aktivnih daje sliku stvarnog potencijala radne snage i intenziteta migracije.

– Za prethodnih 12 godina iz Srbije je otišlo oko 460.000 ljudi, u 2018. oko 58.000 radno aktivnih, a oni koji su se doselili, njih oko 20.000, ili su penzioneri ili oni koji se nisu snašli negde tamo. Ipak, većina njih nije radno aktivna. Svi ovi podaci ukazuju na veliko demografsko pražnjenje našeg prostora, ali i na to da se nezaposlenost veštački smanjuje, preko migracionih kretanja, kao što je to bilo šezdesetih godina prošlog veka, kada je Tito isporučio Brantu milion građana Srbije u Nemačku – podseća Milićević.

Ipak, to nije gorući problem Srbije, već da naša zemlja i dalje ima relativno mali rast zaposlenosti.

– Ne treba da gledamo koliko je nezaposlenih, jer je očito da se nezaposlenost smanjuje po raznim osnovama. Bitno je koliko je radno aktivno stanovništvo uistinu angažovano, a činjenica je da ono uglavnom odlazi iz zemlje između 30. i 45. godine života, kad je najproduktivnije i najpotrebnije zemlji. Zato se ja i ne bih previše hvalio rastom zaposlenosti – smatra Milićević, dodajući da rast stope zaposlenosti nije došao kao rezultat izrazitog povećanja zapošljavanja u Srbiji, već dejstvom drugih faktora. Jedan od njih je i uvođenje koncepta da je zaposlen svako ko je imao čak i samo jedan radni sat u neformalnoj zaposlenosti. Statistika ga kategoriše kao zaposlenog, što dovodi do manje-više potpuno iskrivljenih podataka. Postoji i teza da bi nagli rast zaposlenosti trebalo da prati povećanje BDP-a, ali po ovom ekonomisti to nije moguće ukoliko se ne poveća i potrošnja, što nije sasvim logično budući da su nam dohoci niski.

– Nominalno, u 2018. je realan rast potrošnje bio samo jedan odsto, što je izuzetno mali rast – podseća Dragovan Milićević.

Stručnjaci ne spore da je nezaposlenost delom smanjena i zahvaljujući otvaranju radnih mesta i privrednom rastu, ali prema mišljenju Marija Reljanovića, istraživača sa Instituta za uporedno pravo, postoje dve stvari zbog kojih situacija nije takva kakvom se čini.

– Aktuelna stopa nezaposlenosti, kako je političari statistički izražavaju, ne mora da bude uopšte realna, jer se radi prema Anketi o radnoj snazi koja, da biste bili nezaposleni, traži mnoštvo uslova, a da biste bili zaposleni – samo da ste radili nekoliko sati u poslednjih nekoliko meseci i za taj rad bili plaćeni. Drugo, kada se pokaže da nezaposlenost pada, a zaposlenost raste, ispostavlja se da ta nova zaposlenost zapravo nije ona prava, kvalitetna zaposlenost. Evo i zašto. Oko 80 odsto tih ljudi su oni koji su zaposleni na određeno vreme, pokazuju istraživanja, tako da će oni kroz određeni period opet biti nezaposleni – objašnjava Reljanović, potvrđujući da i ekonomske migracije utiču na pad stope nezaposlenosti.

S druge strane, ako imamo nagli rast broja zaposlenih, kako vlast poručuje, onda bi trebalo da naglo raste i BDP, jer društvo više proizvodi. Ali, kako dodaje Reljanović, kod nas rast zaposlenosti ne prati rast BDP-a, što znači da sa tom statistikom ipak nešto nije u redu.

– Ti poslovi su očito toliko loše plaćeni, da u svojoj ukupnosti ne mogu da utiču na privredni rast i standard građana u celini – izričit je Reljanović.

Međutim, u analizi trendova na domaćem tržištu rada koju je nedavno objavila Narodna banka Srbije, piše da je u proteklih pet godina stopa aktivnosti, obračunata kao učešće radne snage (zaposlenih i nezaposlenih) u radno sposobnom stanovništvu, povećana za 4,9 odsto, a od 2014. do drugog kvartala 2019. godine povećana je i stopa ukupne zaposlenosti, na 49,2 odsto.