Spas za muzejske kuće iz 19. veka

Sirogojno – Doskora dotrajali ili sasvim propali, danas obnovljeni i stabilni. Krovovi prastarih kuća u Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu, pouzdanih svedoka naše vekovne graditeljske tradicije, sada u novom sjaju dočekuju posetioce iz celog sveta. Ujedno i čuvaju ta zdanja, pravljena u 19. i s početka 20. veka, od prokišnjavanja i propadanja davnašnjeg pokućstva u njima.

Oko 50 manjih i većih objekata narodnog graditeljstva ima u stalnoj muzejskoj postavci „Starog sela”. S krovovima od drvene šindre, kamena, pa i slame. Na primer, krovna pokrivka na muzejskom vajatu nema nijednog eksera niti čega od metala, stari krov ukucan je drvenim klinovima. Na tim davnašnjim zdanjima, prenetim ovde osamdesetih godina iz zlatiborskih i okolnih sela, tada je obavljena konzervacija, ali su potom vršene samo manje izmene na dotrajalim delovima i hitne intervencije. Zato je u ovoj deceniji zub vremena počeo opasno da ugrožava krovove od drvene šindre, a time i objekte zbog prodiranja vode. Zato se pre bezmalo dve godine, sredstvima Ministarstva za kulturu, a uz nadzor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, stupilo u obiman višegodišnji posao sanacije krovova „Starog sela”.

– Izvedenim radovima do sada je zamenjeno 13 krovova na objektima u ovom muzeju – kaže za naš list direktorka Muzeja „Staro selo” Svetlana Ćaldović. – Pod novom krovnom pokrivkom sada su i glavna kuća u muzejskom domaćinstvu, vajat, konaci, kolibe u čobanskom stanu, ambari, obrazovna radionica i drugi. Uskoro će početi rad na krovu 14. objekta, a naredne godine prepokrivaće se mlekar, salaš, krčma, pekara... Sve se obnavlja, a ostaje autentično.

Obavljenim radovima produžuje se život vrednim muzejskim objektima. Ovaj poduhvat je, dodaje direktorka, spas za ta vremešna zdanja i ceo muzej koji je kulturno dobro od izuzetnog značaja.

A muzej na otvorenom u Sirogojnu pohodi sve više posetilaca. Sada već oko 50.000 godišnje, s tim što se poslednjih godina broj uvećavao u proseku za dve-tri hiljade. – Dolaze nam ne samo domaći i posetioci iz država okruženja, nego i iz dalekih zemalja. Sve više je Kineza, Rusa, Izraelaca, dolaze i Španci, Česi i drugi. Zanima ih naša tradicija, običaji, narodno graditeljstvo, napominje Svetlana Ćaldović.

Kad dođu u „Staro selo” oni mogu u stalnoj muzejskoj postavci da krenu kroz vreme i vide dve zlatiborske okućnice, dvorišta sa stambenim i privrednim zgradama kakva su u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka imale zadružne seoske porodice. Kao glavne, u okućnicama su po jedna zlatiborska dvodelna kuća sa visokim četvoroslivnim krovom. Uz kuće su i vajati, gde su spavali i čuvali lične stvari mlađi bračni parovi zadružne porodice. Domaćinstva imaju i mlekar, ambar, koš (salaš), kačaru s kazanom za pečenje rakije, hlebnu peć, sušaru za voće...