Da li su dva pisma bogatstvo srpskog jezika

Mislim da je polemika o pismu srpskog jezika na stranicama najuglednijih srpskih dnevnih novina „Politike” od velikog značaja za srpski narod. Imao sam prilike da čujem sasvim oprečne stavove cenjenih kolega iz raznih struka. To je normalno, jer nema oblasti života u kojoj jezik i pismo nisu važni. Izneću neka svoja jezička iskustva. Primer broj jedan. Organizovao sam međunarodni medicinski kongres u Beogradu 2013. godine. Zvanični jezici bili su srpski i engleski, a zvanična pisma srpska ćirilica i engleski alfabet. Učestvovali su naučnici iz bivše Jugoslavije i celog sveta. Nikakav problem nisam imao sa učesnicima čiji je maternji jezik hrvatski, bošnjački, crnogorski, makedonski ili slovenački. Oni su se opredeljivali koje će pismo i jezik da koriste od ta dva.

Primer broj dva. Rusi, Bugari i Makedonci svu medicinsku literaturu na svom jeziku objavljuju ćirilicom. Za latinske i engleske nazive koriste latinicu i engleski alfabet. Medicinski fakultet u Beogradu, gde radim već 36 godina, 95 odsto udžbenika objavljuje na hrvatskoj latinici. Razlog ne znam. Primer broj tri. Beograd i drugi srpski gradovi preplavljeni su pomodarskim i nepravilnim natpisima poput „caffe”, umesto jednostavnog i lepog „kafe” ili „kafić”. Podsetićemo se da je pravilno francusko „café”.

Primer broj četiri. Mnogi Srbi letuju u Grčkoj i  verovatno su primetili da Grci svuda pišu grčkim pismom. Ne interesuje ih što većina stranaca to pismo ne razume. Neka nauče! Pa to je kolevka evropske civilizacije!  Latinicu Grci koriste samo za originalne engleske nazive. I oni su se izvesno vreme zamajavali sa dva pisma, pa su digli ruke kada su videli gde to „bogatstvo” vodi. Primer broj pet. Pogledao sam izlog uglednog srpskog izdavača knjiga u Glavnoj ulici u Zemunu. Ćirilica je antikvitet koji treba da se traži lupom.  Bogatstvo? Ja bih pre rekao jezička tortura za Srbe.

Primer broj šest. Šetao sam nedavno Podgoricom. Ćirilica je nestala. U zemlji Njegoša. Bogatstvo? Ma hajte, molim vas! U zaključku, tačno je da su četiri zvanična jezika u regionu, srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski lingvistički jedan jezik. Međutim politički, oni to nisu. A politički je i te kako važno i pismo. Pošto su pisma hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog jezika isključivo latinica, mi Srbi treba da se manemo „izmišljanja krivih Drina” i uvedemo isključivo srpsku ćirilicu kao pismo srpskog jezika, zasnovano na genijalnoj Vukovoj misli: „Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano!”

Redovni profesor,
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu