Rast zarada će podići prosek penzija

Od 1. januara naredne godine penzije će u proseku biti veće za 5,4 odsto. Primanja ove višemilionske populacije za 2020. godinu usklađena su 50 odsto sa rastom zarada za 2018. i 2019. godinu i isto toliko sa rastom inflacije u prethodne dve godine. Ovo povećanje biće znatno veće od 1. januara 2021. godine, budući da su plate za 2020. godinu povećane od osam do 15 procenata, što će se odraziti i na iznos na penzijskom čeku, kaže Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije.

Komentarišuću novi predlog izmena Zakona o PIO, koji je pred poslanicima, Čolaković kaže da je zadovoljan što je Ministarstvo rada tokom javne rasprave uslišilo mnoge predloge penzionera.

– Najvažnije je što su prihvatili predlog da penzioneri ubuduće unapred znaju za koliko će im se i kada povećati penzija, što proteklih godina nije bio slučaj, jer nije postojala formula za usklađivanja penzija – kaže Čolaković.

S druge strane, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica, nezadovoljno kršenjem stečenih prava sadašnjih i budućih penzionera, organizuje danas u 13 časova na Trgu republike u Beogradu okupljanje penzionera sa motom „Opasulji se i naljuti”.

Kako bi uticali na poboljšanje položaja penzionera, oni su Narodnoj skupštini dostavili svoj predlog izmena i dopuna Zakona o PIO, kojim, između ostalog, traže da se zakonski uredi način isplate umanjenih penzija za protekle četiri godine.

Prestankom važenja i ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju nije regulisan povraćaj neisplaćenih delova penzije naslednicima penzionera koji su u međuvremenu preminuli, što se ovim predlogom čini.

Procenjuje se da penzionerima u periodu primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije isplaćeno oko 850 miliona evra, što bi sa kamatama iznosilo milijardu evra.

U istom dokumentu insistira se i na tome da se ukinu trajni penali od 0,34 odsto za svaki mesec prevremenog odlaska u penziju. Odnosno, da se po sticanju uslova za starosnu penziju ona isplaćuje u punom iznosu. Penalima se obeshrabruje i odlazak u prevremenu starosnu penziju, zbog čega se sporije oslobađaju radna mesta za nezaposlene u Srbiji. Obrazloženje vlade da će samo na osnovu uvođenja smanjenja penzija zbog prevremenog penzionisanja ušteda postepeno rasti do 0,4 odsto BDP-a godišnje – tako da će ukupna ušteda u narednih deset godina iznositi oko 185 milijardi dinara, što je oko 3,5 procenta BDP-a – proizvoljno je, navodi se u ovom predlogu izmena zakona.

Udruženje predlaže i da najniži iznos starosne, odnosno invalidske penzije za poljoprivrednike bude 27 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa. A ukoliko padne ispod tog procenta, onda bi trebalo da se vanredno uskladi naredne godine.