Sa ljudima i bez njih

Rečima da će publika otkriti koherentan i suptilan dijalog dvojice umetnika čiji se pristupi veoma razlikuju – dok Dragan Zdravković prikazuje normalnost u dehumanizovanom svetu okruženom lunarnom atmosferom Piter Eršman se usredsređuje na svakodnevnu gradsku rutinu koja vrvi od ljudskog života – ambasador Švajcarske u Beogradu Filip Ge na najbolji je način opisao postavku kojoj je i domaćin u svojoj rezidenciji, a koja je od pre koji dan dostupna posetiocima.

U prostoru koji se u stvaralačkoj javnosti već odomaćio i kao izložbeni na delu je spoj dva pomenuta autora koji je sumiran imenom „2 B”. Konkretnije, do 18. decembra tu će biti Zdravkovićevi (Beograd, 1969) crteži i Eršmanovi (Fribur, Švajcarska, 1969) video-radovi.

– Već dugo stvaram u, tako nazvanom, stanju hibernacije gde onaj ko posmatra delo postaje taj koji je prisutan. Svako pojavljivanje bilo koje ljudske figure u središtu isključilo bi osećaj da smo sami. U trenutku čitanja naslikanog prizora želim da posetilac oseti izuzeće od svakodnevice i prisustvo trenutka, ako je to moguće, u zaustavljenom vremenu. To je podsticaj na komunikaciju sa sopstvenim unutrašnjim bićem – odgovara Zdravković na pitanje otkud upadljivo odsustvo čoveka na njegovim delima. On je magistrirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i doktorirao na prestoničkom Fakultetu savremenih umetnosti, gde predaje predmete crtanje i slikanje.

Nasuprot njemu, njegov inostrani kolega koji živi i radi u Bernu, koji je studirao na Univerzitetu za umetnost i dizajn i završio studije kompjuterskih nauka u Bazelu, a akademsko usavršavanje nastavio na Univerzitetu umetnosti u Bernu, naglašava značaj česte pojave čoveka u njegovim radovima.

– Ljudi su uvek u središtu mog stvaralaštva, mada ih, ponekad, nema direktno. Ljudi su, najverovatnije, najinteresantnija i najneobičnija bića na ovoj planeti. Ponekad su komični, ponekad zastrašujući, uvek ostaju bizarni. Interesuje me da ih posmatram i to dokumentujem kamerom – navodi Eršman.

Jedan drugog doživljavaju po principu komplementarnosti, kao i dela koja su ovom prilikom u dijalogu.

– Sa jedne strane, Piterov rad vidim kao suprotni ugao gledanja, ali na nekim video-radovima gde je prisutna floralna igra, sa atributima ljudskog prisustva, pojavljuje se i velika sličnost, što govori o srodnim polazištima i ispitivanjima bliskih egzistencijalnih tematika. Uvek se mogu pronaći zapanjujuće sličnosti, što je i cilj ovakvih izložbi. Svet je jedan – kaže Zdravković, a Eršman dodaje:

– Draganove crteže sam odmah doživeo kao sebi bliske. Mada koristimo sasvim drugačije tehnike, interesuju nas slične teme, posmatramo svet, pokušavamo da ga razumemo i da dozvolimo posmatraču da učestvuje u našem procesu.

Zdravković je do sada izlagao na devedesetak postavki u zemlji i inostranstvu, predstavljao je Srbiju i na 57. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, njegovi se radovi nalaze u više muzejskih i galerijskih zbirki. Pored izložbi u istim takvim institucijama, Eršman je postavljao instalacije i u javnom prostoru, a njegovi radovi mogli su biti viđeni na festivalima širom sveta.

Pitamo ih kakvo je iskustvo koje svakako nije često – predstavljanje u objektu koji ne samo da je stambeni, već je i deo diplomatske misije?

– Rezidencija ambasadora je prijatno i sofisticirano mesto za uzajamno razumevanje. Gospodin Filip Ge je čovek koji veoma jasno kulturu vidi kao primarnu delatnost u diplomatiji. Kultura je prva koja pravi mostove a takvi ostaju i najtrajniji – reči su autora iz naše zemlje, dok gost iz Švajcarske koji, na izvestan način, izlaže sada i na domaćem tlu, smatra:

– Ovaj prostor ima kvalitete koji mu daju duh javne galerije, ali nudi i šarm jednog stana. To savršeno oslikava prirodu umetnosti: na jednoj strani, ona je intimna, a na drugoj nešto što povezuje ljude i spaja ih u razmeni.