Restitucija nekom majka, nekom maćeha

Posle Drugog svetskog rata, mojoj porodici je oduzeta jednospratna kuća sa četiri stana na spratu i šest lokala u prizemlju, u centru Zemuna, u Glavnoj ulici, kao i plac pod kućom, na kojem je danas pozorište „Madlenijanum”. Posebna je priča kako je postupak oduzimanja izveden.

Zahtev za restituciju oduzete imovine podneo sam 2012 godine. Posle šest godina čekanja, dobio sam rešenje Agencije za restituciju u kojem se kaže da ću biti obeštećen samo za polovinu placa koji je pripadao mojoj majci, a ne i za polovinu koja je pripadala mojoj babi!? Navodno, mora da se podnese zahtev iza svakog kome je nešto oduzeto. Moja majka je bila naslednik moje babe, preko urednog ostavinskog postupka iza babine smrti. A ja sam, posle smrti moje majke, postao naslednik naslednih prava, po takođe obavljenom ostavinskom postupku. Zato nisam smatrao da treba da podnosim zahtev i za babin deo, jer je on nasleđem pripao mojoj majci i kasnije meni. Za tih šest godina čekanja rešenja prošao je rok za dopunu zahteva, pa ću, ako ovako ostane, ostati bez polovine obeštećenja koje bi trebalo da mi pripadne.

Nedavno je u „Politici” objavljen intervju sa Strahinjom Sekulićem, direktorom Agencije za restituciju, koga su pitali da li je pravedno da se onima kojima sleduje obeštećenje dodeli samo 10 do 15 odsto vrednosti, dok se drugima imovina vraća u naturi, znači sto odsto. Sekulić je izbegao direktan odgovor. Formulacija je otprilike ovakva: „Pravično obeštećenje bi moglo da ugrozi makroekonomsku stabilnost države”. Ako se zakon ne promeni, građani se stavljaju u neravnopravan položaj, što je neodrživo. Biće to posao za Ustavni sud. Otezanjem procesa vlast dobija u vremenu. Da li neko razmišlja kako je, svojevremeno, opštom otimačinom bila ugrožena mikroekonomska stabilnost hiljada porodica i da su činom oduzimanja promenjene mnoge životne sudbine. Svi građani ove države su 70 godina uživali plodove oduzete imovine. Sve jednom dođe na naplatu. Posle petooktobarskih promena, učinjena je kapitalna greška. Umesto da se prvo sprovede restitucija, sprovedena je privatizacija. Čehoslovački predsednik Vaclav Havel je, posle rušenja komunizma u svojoj zemlji, svojim prvim aktom naredio restituciju. A gde je Srbiji Vaclav Havel? Takođe, gospodin Sekulić dovodi javnost u zabludu, rekavši da su mnoge države, među kojima i Hrvatska i Slovenija, rešile restituciju i obeštećenje na sličan način kao mi. To nije istina. Tamo je restitucija mnogo pravednije rešena, uz sasvim pristojno obeštećenje.

Petar Vučković,
Beograd