Реституција неком мајка, неком маћеха

После Другог светског рата, мојој породици је одузета једноспратна кућа са четири стана на спрату и шест локала у приземљу, у центру Земуна, у Главној улици, као и плац под кућом, на којем је данас позориште „Мадленијанум”. Посебна је прича како је поступак одузимања изведен.

Захтев за реституцију одузете имовине поднео сам 2012 године. После шест година чекања, добио сам решење Агенције за реституцију у којем се каже да ћу бити обештећен само за половину плаца који је припадао мојој мајци, а не и за половину која је припадала мојој баби!? Наводно, мора да се поднесе захтев иза сваког коме је нешто одузето. Моја мајка је била наследник моје бабе, преко уредног оставинског поступка иза бабине смрти. А ја сам, после смрти моје мајке, постао наследник наследних права, по такође обављеном оставинском поступку. Зато нисам сматрао да треба да подносим захтев и за бабин део, јер је он наслеђем припао мојој мајци и касније мени. За тих шест година чекања решења прошао је рок за допуну захтева, па ћу, ако овако остане, остати без половине обештећења које би требало да ми припадне.

Недавно је у „Политици” објављен интервју са Страхињом Секулићем, директором Агенције за реституцију, кога су питали да ли је праведно да се онима којима следује обештећење додели само 10 до 15 одсто вредности, док се другима имовина враћа у натури, значи сто одсто. Секулић је избегао директан одговор. Формулација је отприлике оваква: „Правично обештећење би могло да угрози макроекономску стабилност државе”. Ако се закон не промени, грађани се стављају у неравноправан положај, што је неодрживо. Биће то посао за Уставни суд. Отезањем процеса власт добија у времену. Да ли неко размишља како је, својевремено, општом отимачином била угрожена микроекономска стабилност хиљада породица и да су чином одузимања промењене многе животне судбине. Сви грађани ове државе су 70 година уживали плодове одузете имовине. Све једном дође на наплату. После петооктобарских промена, учињена је капитална грешка. Уместо да се прво спроведе реституција, спроведена је приватизација. Чехословачки председник Вацлав Хавел је, после рушења комунизма у својој земљи, својим првим актом наредио реституцију. А где је Србији Вацлав Хавел? Такође, господин Секулић доводи јавност у заблуду, рекавши да су многе државе, међу којима и Хрватска и Словенија, решиле реституцију и обештећење на сличан начин као ми. То није истина. Тамо је реституција много праведније решена, уз сасвим пристојно обештећење.

Петар Вучковић,
Београд