Spomen ploča na kući u kojoj je rođen Slobodan Jovanović

NOVI SAD  - Spomen ploču akademiku Slobodanu Jovanoviću na kući u kojoj je rođen 3. decembra 1869. u Ulici Svetozara Miletića otkrili su danas gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić.

Srpska akademija nauka i umetnosti, inače, u ovoj godini obeležava vek i po od rođenja akademika Slobodana Jovanovića (1869, Novi Sad - 1958, London), čuvenog pravnika i istoričara.

Na Pravnom fakultetu Velike škole i Univerzitetu u Beogradu Slobodan Jovanović je predavao kao vanredni, redovni i honorarni profesor oko četrdeset godina (1897-1941), sa pauzama u vreme ratova.

Bio je dekan Pravnog fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, potpredsednik i predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije.

Vučević je rekao da nam je trebalo 150 godina da skupimo hrabrosti i obeležimo ovo mesto, „da ispravimo neke nepravde i nelogičnosti, te da pokažemo koliko je Novi Sad bio veliki i širokogrud da primi ljude iz svih krajeva gde je naš narod živeo, pa i u tim izbegličkim vremenima za našu braću južno od Save i Dunava”.

„Slobodan Jovanović, jedan od najvećih srpskih pravnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti, na mene, kao pravnika i advokata, je ostavio jedan od najupečatljivijih utisaka dok sam izučavao tu društvenu oblast. Ponosan sam na to što danas otkrivamo ovu spomen ploču, što je Zavod za zaštitu spomenika kulture rekonstruisao fasadu na ove dve kuće, i što je mesto, koje je značajno za istoriju Novog Sada, na adekvatan način obeleženo”, naveo je gradonačelnik.

Predsednik SANU zahvalio je ogranku Akademije u Novom Sadu na vrednom civilizacijskom činu.

„Nije ideja da se bavimo rehabilitacijom i procenom istorije, ali je naša dužnost da ukažemo na delo ovog čoveka koji je napisao 20 tomova i iza sebe ostavio čitav niz važnih zaključaka od kojih su mnogi ostali nepoznati. Iako niko ne može prestati da bude član Akademije, on se u zvaničnim dokumentima jako dugo nije pominjao, što znači da smo u jednom trenutku, nažalost, podlegli 'brisanju iz pamćenja'. Danas Slobodana Jovanovića ponovo prizivamo, jer sve ima svoj kontinuitet, a poruka je da ideologija i politika ne smeju da guše kreativnost”, istakao je Kostić.

Slobodan Jovanović je objavljivao knjige, tekstove i prikaze iz opšteg učenja o državi (filozofija politike i prava), ustavnog prava, opšte i nacionalne istorije, ustavne istorije, istorije političke filozofije i teorije, političke i formalne sociologije, sociologije religije, proučavanja književnosti i književne i pozorišne kritike.

Jedan je od osnivača i urednika Srpskog književnog glasnika (1901-1941), prenosi Tanjug.