Povratak Vudroa Vilsona u Savski amfiteatar

Savski trg na kome su se decenijama tiskali putnici koji su u Beograd stizali i koji su iz njega odlazili vozovima i autobusima, posle mnogo godina, konačno doživljava preobražaj. Po njegovom obodu polako se formiraju nove saobraćajnice, renovira se zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice i prostor ispred nje, a priprema se teren za sadnju zelenog obruča između budućih saobraćajnica i budućeg pešačkog dela trga. Deo po deo trga postepeno se zatvara za saobraćaj pa je zbog toga nedavno kao alternativna saobraćajnica otvoren novoizgrađeni Bulevar Vudroa Vilsona. Ali mnogim Beograđanima i dalje nikako nije jasno zašto je, od toliko znamenitih srpskih ličnosti, novi bulevar u prestonici poneo ime nekadašnjeg američkog predsednika i zašto će na sve to, na tom istom bulevaru Vudro Vilson dobiti još i spomenik. Ipak, koliko god da na prvi pogled odluka nadležnih deluje nasumična i na brzinu doneta, to nije baš tako.

„Tajna” veza između Vudroa Vilsona i Savskog amfiteatra mnogo je jača i starija od novoformiranog bulevara i najavljenog spomenika.

Jer još u doba kraljevine Južnih Slovena ime Amerikanca Vilsona bilo je prisutno na tom prostoru uz Savu. Kao Vilsonov trg (ili kolokvijalno po beogradski Vilzonov) u prvoj polovini 20. stoleća bio je poznat upravo današnji Savski trg. Imenovanje jednog, u to vreme, od najlepših trgova u prestonici po ovom američkom predsedniku nije bilo nimalo slučajno. Kako je zabeleženo u hronikama (a što i današnji političari navode kao jedan od glavnih argumenata za naziv Bulevar Vudroa Vilsona), ovaj lider SAD je 1918, na četvrtu godišnjicu austrougarske objave rata Srbiji, proglasio Srpski dan i uputio poruku našem narodu. U proglasu koji je pročitan u crkvama u SAD Vilson je istakao odvažnost i herojstvo, ali i ponos i junački duh koji su Srbi pokazali u toku Prvog svetskog rata. Osim toga, simpatije našeg naroda stekao je i zbog toga što se na Beloj kući zavijorila srpska zastava u znak poštovanja za srpske žrtve u Velikom ratu. Zaslugu za ovakvo poštovanje i počasti našem narodu, kako beleži istorija, imalo je i prijateljstvo Vudroa Vilsona i našeg čuvenog naučnika Mihajla Pupina.

Sve to bili su i razlozi da jedan od centralnih trgova prestonice srpske, a ubrzo i južnoslovenske kraljevine nadene ime Vudroa Vilsona. I ne samo trg. Nedaleko odatle u obližnjoj Karađorđevoj u prvoj polovini prošlog stoleća i jedan hotel bio je poznat kao „Vilson”.

Ta zgrada i danas postoji, ali teško da bi iko mogao da pretpostavi da je nekada bilo hotelsko zdanje. Reč je o dvospratnici preko puta BAS-a, kojoj fali celo jedno krilo i koja je decenijama jedna od najoronulijih zgrada Karađorđeve ulice, a do Drugog svetskog rata bila je jedna od najlepših. Dvospratnica na broju 79–83, kako se navodi u hronikama, izvorno je podignuta u stilu secesije. U njoj se godinama nalazio hotel najpre poznat kao „Vašington” hotelijera Nikole Jovanovića, a potom između dva svetska rata znan upravo kao „Vilson”. Kako se može naći u hronikama, zgrada na broju 79–83 je podignuta 1899, a počela je da propada u toku Drugog svetskog rata kada je u naletima bombi prilično nastradala. Od tri krila ove zgrade najviše štete od bombi pretrpelo je desno koje je 1941. ostalo bez spratova, a ostatak zdanja bez centralnog erkera i mnogih fasadnih ukrasa – pre svih onih koji su krasili vrh zgrade. Deo stare lepote i ukrasa nekadašnjeg hotela „Vilson” danas se jedino može nazreti iznad ulaznih vrata.

Trag Vudroa Vilsona iz Savskog amfiteatra izgubio se upravo posle oslobađanja Beograda od nacista i stvaranja komunističke Jugoslavije. Hotel nazvan po Vilsonu nije obnovljen pa je ubrzo počeo da propada, a Vilsonov trg postao je Savski.

Tek kada je krenula gradnja „Beograda na vodi” nadležni odlučuju da ponovo spoje Savski amfiteatar i Vudroa Vilsona. Na bulevar koji je nazvan po ovom lideru SAD Beograđani skloni ustaljenim navikama ipak se još nisu privikli. I dalje voze obližnjom Savskom i Karađorđevom i ne koriste ovu saobraćajnicu kao alternativu. Ali, kada se rekonstrukcija Savskog trga dodatno zahukta, hteli – ne hteli, prestonički vozači moraće da se naviknu i na vožnju Vilsonovim bulevarom. To što na njemu još nema toliko automobila ipak ne znači da ova nova beogradska saobraćajnica već nije dobila važnu ulogu. Taj bulevar je već sada glavna saobraćajnica preko koje međugradski međunarodni autobusi stižu na dolazne perone BAS-a. Ulogu važnog koridora za autobuse ova prva velika saobraćajnica u „Beogradu na vodi” imaće makar još godinu, dve – dok se ne izgradi nova stanica BAS-a u Bloku 42.

U međuvremenu, Bulevar Vudroa Vilsona, koji se trenutno proteže do nove Ulice Nikolaja Kravcova, do proleća će biti produžen sve do Sajma. Na bulevaru će spomenik ovom predsedniku SAD, prema nezvaničnim najavama, nići za godinu, godinu i po dana.

Vilson se, inače, u Savski amfiteatar vratio 101 godinu otkako je izdao proglas o Srbima, ali i tačno vek otkako je dobio Nobelovu nagradu za mir.

Počast i Kenediju, Ruzveltu i Vašingtonu

Vudro Vilson nije prvi američki predsednik koji je u Beogradu dobio ulicu. U našem glavnom gradu decenijama postoje ulice Džona Kenedija, Ruzveltova i Džordža Vašingtona. Poslednja navedena od letos kod Beograđana ipak ne izaziva pozitivne asocijacije jer pripada potezu saobraćajnica koje se rekonstruišu već pola godine i koje nikako da se završe.