Dvadesetosmicom do srca grada

U rubrici „Među nama” pročitao sam pismo istoričarke umetnosti, gospođe Svetlane Brnović Mitić, pod naslovom „Vratite nam dvadesetosmicu”. U dopisu, između ostalog, navodi da je na ovoj liniji prvih godina saobraćao autobus. Šaljem sliku autobusa broj 28, sa stanice kod podvožnjaka, za koju je istoričarka umetnosti vezana lepim uspomenama.

Duže od 60 godina stanujem u Cvijićevoj ulici i dobro se sećam autobusa broj 28. Truckao se po kaldrmi i stizao. Njime sam odlazio na posao i vraćao se kući. Ali i putovao dalje, recimo do „Konja” ili Studentskog trga, odakle se, naravno peške, nastavljalo u uvek zanimljivu Knez Mihailovu i dalje na „Kališ”, do Partizanovih teniskih terena.

Posle sam se penzionisao, kao što se penzionisao i autobus, kad su ga godine stigle. Ali život između Čingrijine na Zvezdari i Studentskog trga nastavio se na asfaltu, trolejbusom. Nešto sporijim i tišim. Ko god se potrudio da četrdeseticom poveže Zvezdaru i Banjicu, dobro je uradio. Spojio je još dve udaljene tačke. U automobil sam ulazio samo za odlaske van Beograda.

Ubeđen sam da dvadesetosmica ima svoje mesto na ulici. Od stanice do stanice, iz Čingrijine, kroz Dimitrija Tucovića, Cvijićevu, Jaše Prodanovića, Takovsku, Svetogorsku, preko Trga republike, sve do Kolarca. Zvezdarcima, bulbuldercima i nama iz Cvijićeve potreban je taj prevoz. Tamo i nazad. I važniji nam je, ipak, od uspomena na vreme kad su nas prvi autobusi, pa trolejbusi vozili u srce grada.

B. Milovanović,
Beograd