O vladi Kosova presudiće Kosnet

„Mislim da od tužbe koja je na Kosovu najavljena protiv predsednika Aleksandra Vučića neće biti ništa, ali taj postupak tumačim kao korišćenje političkog praznog prostora da se izbiju svi aduti za nastavak pregovora Beograda i Prištine u ovoj fazi i da se izbaci Srbija iz kosovskog političkog života.” Na ovaj način predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša za „Politiku” ocenjuje krivičnu prijavu koju je protiv srpskog predsednika podneo zastupnik porodica žrtava navodnog masakra u Račku Tom Gaši.

„Slučaj ’Račak’ je nedostatak drugog argumenta da se izbegne dijalog Beograda i Prištine”, ističe Beriša. Dodaje da se iz američkog i kosovskog ugla konstatuje da je zločin u Račku počinjen, jer ima leševa, bez obzira na to gde su ljudi ubijeni. Činjenica je da su tela skupljena i doneta na jedno mesto, ali da to nije zločin kao onaj koji su u Podujevu i Velikoj Hoči izvele paravojne formacije, navodi Beriša.

„Račak je bila dobro isplanirana akcija koja je dovela do NATO intervencije i bio je krajnji momenat da se bombardovanje, koje je bilo planirano još u oktobru 1998, sprovede. Mislim da naši istražni organi treba da izađu sa slučajem ’Račak’, s rezultatima i forenzičkim ispitivanjima, jer su radili uviđaj. To treba ostaviti sudskim organima da završe, a ne političarima. Porodicama tih ljudi koji su ubijeni potrebna je istina, a ona se ne otkriva na politički način i kroz montirane procese”, ističe predsednik Matice Albanaca.

Očekujete li od Specijalnog suda u Hagu da će zaista kazniti zločince?

Siguran sam da će svi koji su činili zločine odgovarati pred Specijalnim sudom koji je, inače, formirala Priština i funkcioniše po kosovskim zakonima. Svi su u početku taj sud posmatrali kao neku političku stvar, ali na bazi svih prikupljenih dokaza to se ne može zaključiti. Prikupljeno je mnogo materijala, saslušano više od 250 svedoka i osumnjičenih, a dve ključne figure OVK, pored Hašima Tačija, Ramuš Haradinaj i Kadri Veseli, branili su se ćutanjem, što podrazumeva da je postupak protiv njih pokrenut.

Ovom sudu sledeće godine ističe mandat. Da li će biti produžen?

On će s radom sigurno nastaviti bar još pet godina i trajaće onoliko koliko treba da svi budu procesuirani. Ne treba da budemo skeptici, verujem da će prva suđenja početi sredinom januara. Borba OVK nije bila čista kako to neki predstavljaju u Prištini, jer od 1998. do 2000. tamo ima više od 850 ubijenih Albanaca. Kod nekih Albanaca se stvara nervoza, jer se polako spominje i pokoja srpska žrtva, što je bilo nezamislivo.

Vanredni izbori su bili 6. oktobra, a do sada još nije konstituisana ni skupština. Da li je Kosovo bliže novim izborima ili će vlada ipak biti formirana?

Nova vlada će teško biti formirana zbog različitih političkih programa Ise Mustafe i Albina Kurtija. To su dva potpuno nespojiva pravca. Mislim da su građani mnogo bliži novim izborima. Za 26. decembar je zakazana konstitutivna sednica Skupštine Kosova i sve vodi ka tome da Albin Kurti neće obezbediti 61 glas, odnosno da neće dobiti podršku od DSK – zato što ova partija insistira da ima predsednika parlamenta i tačno potpisan sporazum da će predsednik Kosova, naslednik Tačija, posle marta 2021. biti neko iz DSK. Ali ima tu začkoljica koja se zove američki i britanski ambasador u Prištini. Ambasador SAD Filip Kosnet insistirao je da ovaj izborni rezultat bude takav da nijedna partija ne može sama da formira vladu. I vlada će biti formirana, ako on bude insistirao, ili će se ići na izbore. Američki ambasador će presuditi, a šta će on odlučiti znaćemo vrlo brzo.

Šta mislite da će odlučiti Filip Kosnet?

Amerika je napravila tu tvorevinu. Kada žele nešto da naprave oni nađu načine. Ne vidim razlog zašto bi Kosnet organizovao zajedničke sastanke s dva pretendenta za premijera Kurtijem i Vjosom Osmani. Svima je bilo poznato da će, kada se pojavi Isa Mustafa s timom, doći do pat pozicije, jer je DSK partija bivšeg komunističkog sistema koja odluke ne donosi brzo.

Da li će Albin Kurti biti premijer?

Dosta toga znaće se posle konstitutivne sednice skupštine Kosova, 26. decembra. Samoopredeljenje je osvojilo 29 mandata, jednog poslanika više od DSK. Ali u Srbiji greše kada kažu da je Samoopredeljenje partija s najviše mandata. Ono je nastupilo u koaliciji s Mimozom Kusari Ljiljom, predsednicom Alternative i bivšom ministarkom u vladi Hašima Tačija, kao i još jednom manjom partijom. Greška je nastala u podeli plena posle izbora. Kurti je i dalje čvrst u nacionalističkom smeru i može se reći da vodi politiku šovinizma. Njegova ideja da se predstavlja kao premijer istočne Albanije je ozbiljan problem.

Lider Samoopredeljenja čak postavlja uslove za nastavak razgovora...

Kurti kaže da ne želi da razgovara s Beogradom, a još besmislenije deluje njegova izjava da za pregovaračkim stolom ne želi da vidi predsednika Vučića. Govori o nekim recipročnim merama, a kada ga pitaju kakve su to mere, pored taksa koje mora da ukine, nema odgovora. Iako se trudi, on Vučića ne može da izbaci iz političke ravnoteže jer predsednik Srbije ne ide s naglim odlukama. Politika mira Aleksandra Vučića izaziva i bes i ludilo kod Albina Kurtija.

Očekujete li da Srpska lista bude sastavni deo kosovske vlade?

Srpska lista je osvojila maksimalnih deset poslaničkih mandata i njoj pripada ministarsko mesto. Besmislena je ideja Kurtija da u vladu uzme one Srbe koji nemaju poverenje naroda. Član 96 kosovskog ustava je jasan i po tom pitanju nema vrdanja.

Da li u Srpskoj listi imaju interes da uđu u vladu?

Njihov interes je da uđu u vladu, jer ako ne budu tamo ne mogu da utiču ni na jedan zakon. Svesni su da imaju većinu u četiri opštine na severu i šest opština na jugu Kosova i da drže trećinu vlasti na Kosovu. U Srpskoj listi o tome vode računa, izjasnili su se da neće praviti smetnju, jer je njima zagarantovano učešće u vlasti.

Svojom isključivom politikom Kurti je uspeo da posvađa Prištinu i Tiranu za šta je optužio Vučića, odnosno „mali šengen”...

Edi Rama, Zoran Zaev i Aleksandar Vučić su shvatili da je ideja „malog šengena” jako dobra stvar i da će delimično zameniti Ceftu koja odumire pre svega zbog taksa od 100 na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. „Mali šengen” će omogućiti građanima Srbije, Makedonije i Albanije da se slobodno zapošljavaju, trguju i da putuju samo s ličnom kartom. Oslobodiće prostor u ekonomskom smislu. Reč je o strahu od navodnog stvaranja neke nove države i taj strah Kurtija i druge kosovske političare dovodi do crne tačke.

Prava iz Ustava Srbije Albanci ne koriste dovoljno

U poslednjih 20 godina Albanci ne koriste ona prava koja im je zagarantovao Ustav Srbije i sve ono što koriste pripadnici drugih manjina, kaže Demo Beriša. Podseća da samo na prostoru Vojvodine ima 406 malih i srednjih preduzeća čiji su vlasnici Albanci koji zapošljavaju veliki broj građana. „U Novom Sadu jedan privrednik Albanac zapošljava 76 radnika različitih nacionalnosti. U tom kontekstu se ne može govoriti da su prava Albanaca u Srbiji ugrožena. Ali Ustav Srbije se ne primenjuje na delu teritorije, na Kosovu, kaže Beriša. Dodaje i da se Albancima koji žive u Preševu i okolini manipuliše od strane više činilaca. „Pre svega mislim na političke partije i druge strukture koje ih nagovaraju da je zapravo najbolje da se otcepe i pripoje Kosovu ili Albaniji. Postoji i druga grupacija Albanaca, oni doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju domovinu i u njoj žive i gde imaju sva prava”, kaže Beriša.