Pariz i NATO mišolovka

Ovog puta to je uradio Emanuel Makron, izjavom da je zapadna vojna družina „doživela moždani udar”, na opšte zgražavanje većine partnera, ali ne i onog glavnog, predsednika SAD Donalda Trampa, koji već poodavno proziva evropske partnere kako ne ispunjavaju svoje obaveze, tačnije ne plaćaju članarinu na koju su se obavezali.

Nije prvi put da neki predsednik Francuske uznemiri NATO. Davno pre Makrona, vojni savez, osnovan 4. marta 1949. godine, prozvao je prvi čovek Pete republike, jedan od najvećih državnika sveta general Šarl de Gol, 1958. godine.

U NATO je lako ući – dovoljno je da ste bespogovorni poslušnik, uz saglasnost glavnog šerifa sa sedištem u Vašingtonu. Iz njega je, međutim, gotovo nemoguće izaći. Ispis iz alijanse nije uspeo ni velikanu francuske istorije De Golu. Časni general, potomak ponosnih Gala, nasledivši članstvo svoje zemlje u NATO-u, nije u tome uspeo zbog izuzetne birokratske strukture te vojne organizacije osnovane šest godina pre nego što se kao rival pojavio Varšavski pakt, 14. maja 1955. godine. Ipak, on je snagom svog autoriteta izdejstvovao da, uprkos negodovanju vrha alijanse, Pariz ne prihvati učešće u zapovednim strukturama zapadnog saveza, odnosno njegovim vojnim odlukama. Mudri general je tako skinuo odgovornost sa svoje zemlje za sve što je NATO kasnije učinio širom sveta, kao što je zločinački udar na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.

Sadašnju buru u njihovim redovima pokrenuo je Emanuel Makron, a „dosolio” šef Turske Redžep Tajip Erdogan, ne odustajući da od Rusije kupi moćne raketne sisteme S-400, ali i drugo naoružanje, dovodeći u pitanje i njihovo članstvo u alijansi iz koje, kako već rekosmo, nije lako odstupiti.

Interesantno je podsetiti da je prva alijansa formirana kao Delfski savez 477. godine pre nove ere, sa osnovnim ciljem da bude liga nezavisnih grčkih gradova, tada zvanih država, kako bi se branili od neprijatelja. Naravno, od toga nije bilo ništa, jer je i tada sila bila jača od pravde, što je, izgleda, nasluta i za današnje vreme. Sve ovo podseća na miša koji je privučen mirisom slanine i sira nonšalantno ušetao u mišolovku, ne sluteći, nesrećnik, da će mu to biti i poslednji obrok.

Borislav Komad,
novinar, Zemun