Vreme praštanja i milosrđa

Ovogodišnji božićni post počeo je u četvrtak 28. novembra, a završiće se, kao i uvek, na Badnji dan 6. januara. Iako ovaj poslednji, od četiri velika posta u godini, traje šest nedelja, iskustvo pokazuje da deo vernika posti samo prvu i poslednju nedelju. Prvu radi ispovesti i pričešća, a poslednju pred veliki praznik.

Teško je izračunati i izmeriti, ali iz iskustva crvenih ljudi i iz razgovora s vernicima možemo sa sigurnošću reći da je uvek bio zavidan broj i onih koji se uzdržavaju od mrsne hrane i poštuju crkvena pravila sve vreme trajanja posta. A ona uključuju i to da se sredom i petkom posti na vodi, dok se riba sme jesti samo nedeljom.

Bez rigoroznih zabrana

Crkva nije tako rigorozna u pogledu ishrane, pa oslobađa bolesne i one koji zbog teškog rada, odlazaka na teren, noćnih smena nisu u mogućnosti da se strogo pridržavaju posta. Takođe vernicima nije uvek zgodno da sredu i petak poste na vodi, a da ribu jedu samo nedeljom. Često su prisiljeni da radnim danom doručkuju ili ručaju „sardinu” iako to po pravilu ne bi trebalo, ali sveštenici daju blagoslov i opraštaju ove „grehove”. Jer, šta ako nekome naglo padne pritisak ili šećer u dijabetičara, treba pojesti nešto slatko, pa makar i mrsno radi zdravlja. Na liturgijama sveštenici uvek naglase vernicima da imaju na umu da Bog nije post, već ljubav.

Sama posna hrana čisti organizam pa i mnogi nereligiozni ljudi poste radi telesnog zdravlja i čišćenja tela. Međutim, za veru to nije dovoljno, jer se u pravoslavlju kao i uopšte u svakoj religiji, daje veliki značaj duhovnom preobražaju. Zato je važno osim uzimanja posne hrane uzdržavati se od zlih misli i dela, opraštati bližnjima, voditi računa o rečniku koji se koristi i nastojati da se živi umereno i u saglasju s bližnjima u porodici, komšiluku, na poslu...

– Kada bismo izračunali sve dane u godini koji su posni bilo bi ih više nego mrsnih. Sedam nedelja traje uskršnji post, koji je i najstroži, od dve do šest nedelja petrovdanski post, dve nedelje gospojinski i šest nedelja božićni. Pošto se posti i skoro svake srede i petka tokom cele godine oni najdisciplinovaniji vernici provedu u postu veći deo godine – kaže sveštenik Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu.

Za razliku od Velikog petka uoči Uskrsa koji je najtužniji dan u hrišćanstvu, kad se posti na vodi i ne održavaju liturgije, Badnji dan je veseo praznik, to je dan uoči Hristovog rođenja, pa ni post nije strog, vernici se okupljaju ispred hramova na liturgije posle kojih se pale badnjaci.

– Kada postimo, ispovedamo se i pričešćujemo vodimo pun duhovni život i dolazimo do spoznaje o sopstvenim grehovima, a videti svoje grehove je dokaz duhovnog zdravlja, a ne bolesti, kaže Arsenije Arsenijević.

Ispovest i pouka

On poručuje da je najbolje ispovediti se dan, dva pre liturgije jer onda ljudi imaju vremena i da malo popričaju sa sveštenikom, odnosno duhovnikom.

– Mi, sveštenici izlazimo ljudima u susret i ispovedamo ih i tokom same liturgije, ali nažalost te ispovesti ne budu dovoljno detaljne. Gospod prima i takvu ispovest, ali mnogo je korisnije za nas da dođemo i da se ispričamo sa sveštenikom i da dobijemo pouku – ističe starešina Vaznesenjske crkve poručujući da je suština posta preispitivanje našeg duhovnog bića kako bismo postali bolji ljudi.

Bez straha od kazne
– Sam post ne treba shvatati kao neko moranje ili ugađanje Bogu, strah od kazne. Post i molitva, ispovest i pričešće potrebni su nama, a ne Bogu. Ljudi su pozvani da poste radi njih samih, a ne radi Boga, jer se kroz takav način života približavamo Tvorcu. Post je lečenje i duše i tela – kaže sveštenik.

Gordost kao greh

Svaki iskreni hrišćanin će reći, naročito ako je crkveno lice, da je najispravnije i Bogu najugodnije pridržavati se crkvenih pravila, odlaziti na liturgije svake nedelje, živeti u postu i molitvama, ali podsećaju i da se ne treba pogorditi ako se živi u takvoj vrlini.

Otac Arsenije podseća na priču iz Biblije o fariseju i cariniku u hramu. Farisej je razmišljao kako je pravedan jer posti dva dana u sedmici, daje desetak hramu, ispunjava zakone, zadovoljan je sobom i još se hvalio da nije grešan kao carinik. (Inače su carinici u to doba važili za korumpirane ljude.) Nasuprot fariseju, carinik je postiđen gledao u zemlji, svestan da je grešan i slab i da nema zasluga pred Bogom. I šta se desi? Isus oprosti cariniku na iskrenosti i pokajanju, ali ne i fariseju, a nauk vernicima je da je gordost najveći greh od kojeg i svi ostali grehovi nastaju.

– Tvoja pravda je potrebna tebi, da se ti očistiš. Gordost čini da Bog ne može da dođe do tog čoveka jer je on dovoljan samom sebi. Samodovoljan. Kad je čovek gord on zatvara svoje srce i to primećujemo i u društvu, među ljudima koji su gordi teško nam je da sa njima sedimo, a kamoli i da pričamo. Ako je čovek grešan, ali je jednostavan, svestan svojih slabosti, on ne opterećuje svojim prisustvom. Taj osećaj koji imamo je posledica sila koje među nama dejstvuju. Kada osećamo stanje drugog čoveka, to je dokaz postojanja duhova i dokaz našeg duhovnog života, jer čovek nije, naravno, samo telesno već i duhovno biće, kaže sveštenik Arsenije.