Beli cepa drva i ne haje za izbore

Četiri meseca pre održavanja redovnih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, političke partije leve i desne orijentacije se udružuju i prave koalicije. Promene o kojima su se dogovorili vlast i deo opozicije dovoljan je razlog da, najverovatnije krajem aprila, veliki broj partija i pokreta sa svojim programima izađe na izbore.

Da se za prava građana treba boriti preko izbora zalažu se u Građanskom demokratskom forumu (GDF) koji je nastao kada je jedan broj članova Pokreta slobodnih građana napustio ovu organizaciju nezadovoljan izborom glumca Sergeja Trifunovića za predsednika pokreta. Na čelu GDF-a je Aleksandar Olenik koji za „Politiku” kaže da će sigurno izaći na redovne izbore iako, kako kaže, izborni uslovi nisu dobri. „Ali, neće se popraviti tako što ćemo sedeti kod kuće i očekivati da se nešto desi samo od sebe.

Smatramo da je potrebno kroz političku borbu doći do boljih izbornih uslova. Zahtevati poboljšanje izbornih uslova i učestvovati u pregovorima oko toga, a onda na kraju neučestvovati na izborima je apsurdno samo po sebi. Za opoziciju bi bilo najbolje da izađe u dve kolone – jedna bi bila konzervativna, desno orijentisana i nacionalistička, a druga je levo orijentisana građanska opcija, čime nijedan glas opozicije ne bi bio bačen”, kaže Olenik.

Sem Građanskog demokratskog foruma na izbore će izaći i Narodni blok koji čine Nova Srbija Velimira Ilića, koji će nastupiti sa Srpskim slobodarskim pokretom Miroslava Parovića, Vlaškom strankom Most i grupom građana Iskreno za Niš general-majora Momira Stojanovića. U Narodnom bloku smatraju da je sada neophodno okupiti se oko pet glavnih zadataka, a to su demokratizacija države, dekriminalizacija društva, zaštita ustavnog poretka, definisanje dugoročnog nacionalnog plana i postizanja pune suverenosti države.

„Glavni motiv izlaska na izbore i pod ovako nepovoljnim uslovima je potreba da građani na izbornom listiću imaju makar jednu pravu i respektabilnu opozicionu političku opciju. Deo opozicije koji je najavio bojkot ima za to legitimno političko pravo, ali bojkot nije uspeo da artikuliše i pokrije čitav opozicioni spektar i zato je potrebno napraviti jednu jaku izbornu listu”, rekao je za naš list Velimir Ilić.

Danas će u Beogradu predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, Vojvođanske partije i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini potpisati Memorandum o budućnosti Vojvodine. Ove političke organizacije će sigurno učestvovati na predstojećim izborima. „Reč je političkoj platformi koju potpisuju ne samo političke partije, već i nevladin sektor i to je ne samo izborni program već i nešto što će okupljati političke snage na ovom dokumentu. Oko partija koje ovo potpišu verovatno će se formirati buduća predizborna koalicija. LSV u svom statutu ima jasno definisan stav da se odluka o izborima donosi momentom raspisivanja izbora, ali mi ne vidimo bojkot kao proces koji je dobar za demokratiju u Srbiji, jer ne daje nijedan odgovor, a stvara unutrašnje sukobe. Sadašnja vlast se može pobediti samo na izborima, a nikako na ulici”, kazao je za naš list Bojan Kostreš, generalni sekretar LSV-a.

U izbornoj trci najverovatnije neće učestvovati Luka Maksimović, poznatiji kao Ljubiša Preletačević Beli, koji je na predsedničkim izborima 2017. godine osvojio treće mesto sa 9,43 odsto osvojenih glasova. Za „Politiku” kaže da mu se čini da je najbolje da ne učestvuje na prolećnim izborima i da je to njegova konačna odluka. „Pre neki dan sam najavio da ćemo da pravimo novu socijalističku monarhističku jugoslovensku partiju koja bi objedinila sve manjine od Vlaha, Madžara, Mandova do Makedonaca, Goranaca, Egipćana i Eskima. Normalno da sam se šalio jer nemam finansijskih uslova da tako nešto uradim. Ipak, sa mojim drugarom Stevanom Vlajićem iz Mladenovca sa kojim sam krenuo u političke vode kao Beli, planiram da napravim nešto na lokalu. Zakasnili smo da se organizujemo za opštinske izbore, jer nemamo novca, a i dobro mi zvuči da je na delu medijski mrak pa ajde da bojkotujemo”, rekao je Beli, koji nam se nije odmah javio na telefonski poziv, jer je kako kaže, cepao drva.

Za izbore se polako spremaju i u Srpskoj desnici i tim povodom je u nedelju u Sava centru pred 2.000 delegata iz cele Srbije održan stranački sabor. Jednoglasno je odlučeno da se promeni pravno politička forma, i da se Srpska desnica preregistruje u političku partiju. „Srpska desnica sigurno izlazi na predstojeće lokalne, pokrajinske i republičke izbore. Predstoji nam nastavak izgradnje političke partije, jer sada imamo 50 odbora širom Srbije. Mi smo spremni za izbore ko zapeta puška i samo čekamo da oni budu raspisani mi ćemo ih spremno dočekati”, rekao je za „Politiku” Miša Vacić. Tvrdi da je najglasniji zagovornik da patriotske desne stranke treba da izađu na jednoj izbornoj listi, ali da je sumnjičav da će do toga doći zbog sujete drugih lidera. „Ja sam za to i ovim putem ih pozivam da razmisle o tome da se svi srpski nacionalisti nađu na jednom mestu – izbornoj listi”, kaže Vacić.

Metla 2020: Aktivno se spremamo za izbore

Član Predsedništva pokreta „Metla 2020” Miloš Jovanović kaže da će ovaj pokret doneti odluku o izlasku na izbore kada oni budu raspisani i za naš list navodi da će do tada da se aktivno spremaju za izbore, jer preovlađuje stav da bojkot, iako se može postaviti kao legitimno pitanje, teško da može biti svrsishodan. „Ovo, tim pre, što smo uvereni da je Srbiji potrebno pružiti istinsku političku alternativu i nova i sveža lica. Zato se u pokretu borimo ne samo za smenu ove vlasti, već za istinsku promenu sistema, koja na prvom mestu podrazumeva razbijanje moći stranaka jer su one do sada pogubno uticale na sveukupni javni život u Srbiji – uticaj na medije, pravosuđe, finansijske tokove, nameštene tendere, korupciju, stranačko zapošljavanje”, navodi Miloš Jovanović.

Živković: Bojkot nije borba za izborne uslove

Borba za izborne uslove nije da se ide sa par stotina ljudi i „kuca” na vrata ili da se ide ispred RTS-a, rekao je predsednik Nove stranke Zoran Živković i dodao da većina stranaka koja je potpisala Sporazum sa narodom nije ispunila prvu tačku, koja se tiče borbe za ispunjavanje izbornih uslova. „Jedinstvo je trebalo da bude tako da se zajedno borimo za ispunjavanje izbornih uslova. Na moju žalost, većina koja je to potpisala je prestala da se bori za to i otišla u bojkot, koji je krajnja mera”, rekao je Živković prenosi Tanjug i dodao da ne vidi efekte akcija sa „kucanjem” i slično, i naveo da je opozicija trebalo da pravi zajedničke akcije, a toga, kaže, nema jako dugo.