Profesionalno obezbeđenje preka potreba škola

Škole uvek predlažu da se uvede profesionalno obezbeđenje, ali to ne mogu bez saglasnosti roditelja koji bi to i finansirali. Na listi materijalnih troškova za koje škole dobijaju sredstva iz budžeta lokalne samouprave ili republike nije predviđeno izdvajanje novca za radnike obezbeđenja.

Da bi valjalo razmišljati u tom pravcu smatra većina direktora, a naročito oni koji snose odgovornost za stotine učenika u školskim zdanjima. Za profesionalnim obezbeđenjem vape obrazovne ustanove na rizičnim lokacijama u koje se doslovno ulazi s ulice, pa i one s ogromnim dvorištem gde se neretko zatiču problematični pojedinci ili grupe onih koji nisu đaci te škole.

Da je Ekonomsko-ugostiteljska škola „Vuk Karadžić” u Velikoj Plani imala radnika obezbeđenja ovlašćenog da svakoga na ulazu priupita ko ste, koga tražite i kojim povodom, ne bi čovek naoružan do zuba tek tako ušao u učionicu i umalo izveo talačku krizu. Mladiću, koji je nedavno uhapšen zbog sumnje da je pokušao da siluje učenicu Treće beogradske gimnazije, nepostojanje školskog obezbeđenja omogućilo je da uđe za devojčicom drugog razreda, prati je kroz školsko zdanje do toaleta gde je mogao da joj naudi.

Obe ove kuće znanja imaju školskog policajca koji je u kritičnim trenucima bio odsutan, ne zato što ne obavlja revnosno posao, nego zato što brine o bezbednosti više školskih zdanja istovremeno, a ne može u svakom trenutku da bude u svakoj školi. Dobrobiti video-nadzora u školama nisu sporne, baš kao ni činjenica da sistem ne može očekivati od dežurnih učenika ili nastavnika da budu bedem odbrane u opasnim situacijama. Isti sistem obavezuje osmoletke i srednje škole da pitaju roditelje učenika da li žele i mogu da plate profesionalno obezbeđenje, jer o tome odlučuje savet roditelja.

Deceniju i po u kontinuitetu prestonička osmoletka „Vladislav Ribnikar” angažuje privatno obezbeđenje. Direktorka te škole, Snežana Knežević, kaže da je ta oblast sada uređenija i da radnici školskog obezbeđenja moraju imati posebne licence za rad s decom.

– Roditelji naših učenika godinama biraju istu firmu o svom trošku. Da nemamo profesionalno obezbeđenje mogla bi samo tetkica da bude stalno na ulazu. Ranije su tako dežurali nastavnici kad nisu na času, ali osim što je to iscrpljivanje prosvetnog kadra, ti ljudi nisu obučeni da adekvatno reaguju u kritičnim situacijama. Školski policajci su dobro zamišljen projekat, ali nema ih dovoljno. Mi našeg delimo ga s Trećom gimnazijom koja radi na dve lokacije, pa je taj čovek praktično zadužen za bezbednost u tri školske zgrade koje su smeštene blizu, ali predaleko za intervenciju – dočarava Kneževićeva.

Posle incidenta u Trećoj gimnaziji, koja ima 1.180 učenika, dodeljena su dva školska policajca, za obe zgrade, matičnu u Njegoševoj ulici, gde uče trećaci i maturanti i „malu školu” u Ulici Desanke Maksimović, gde nastavu pohađaju gimnazijalci prvog i drugog razreda.

Od direktorke Olge Čokaš saznajemo da Treća namerava uskoro da uvede i privatno obezbeđenje. Rukovodstvo škole o tome se već dogovorilo sa savetom roditelja, imajući u vidu da je dodatni školski policajac samo privremena mera pojačanog obezbeđenja, a da njima treba obezbeđenje za stalno.

Najmanje dva radnika zadužena za bezbednost potrebna su Trgovačkoj školi, u koju se ulazi s trotoara Hilandarske ulice, na visokorizičnoj lokaciju u prestoničkom jezgru. Njeni đaci veliki odmor provode na Trgu Politike jer škola nema svoje dvorište.

Zahvaljujući odluci roditelja đačkim dinarom ona angažuje bivšeg policajca koji radi kao obezbeđenje u popodnevnoj smeni. Stranac u školsko zdanje ne može da uđe neopaženo. Pre podne o tome brine domar, koji poznaje učenike i nastavnike. Školskog policajca Trgovačka deli s obližnjom Prvom ekonomskom školom, u koju se takođe ulazi s trotoara, samo Cetinjske ulice.

– Imamo više od 1.000 učenika u ogromnom zdanju na mestu gde se mogu očekivati različite rizične situacije u svako doba. Problem bi nam rešio još jedan radnik obezbeđenja, ali za to nemamo novca. Sistemska podrška bi nam u tom smislu dobrodošla, kao i svakoj školi – kaže Mira Lekić, direktorka Trgovačke škole.

Svi naši sagovornici saglasni su da bi najbolje bilo da se školama u okviru finansijskog plana, s republičkog ili lokalnog nivoa, odobri novac za angažovanje profesionalnog obezbeđenja. Kako bi to u praksi moglo da se izvede, da postoji volja nadležnih, dočarava Aleksandra Ilić, direktorka Ekonomsko-ugostiteljske škole „Vuk Karadžić” u Velikoj Plani.

– Ako bi se za te namene, na primer, izdvojila sredstva iz republičkog budžeta i usmerila lokalnim samoupravama, one bi mogle da raspišu tender i sklope ugovor s agencijom koja je ovlašćena da se bavi obezbeđenjem ustanova u kojima se radi s decom – ilustruje Ilićeva.