Sto šezdeset godina Obrenovca

Plavile su ga vode Save, Kolubare, Tamnave, ali je on uvek izranjao jači. Obrenovac. Pod ovim imenom postoji 160 godina, a juče je ovaj značajan datum obeležen svečanom akademijom u pozorišnoj sali Sportsko-kulturnog centra.

Datum 20. decembar odabran je da bude Dan opštine jer je na taj dan (po novom kalendaru) 1859. godine Miloš Obrenović dozvolio da se dotadašnja varoš Palež nazove po njegovom prezimenu.

Obrenovac, kako istoričari vole da kažu, ima dugu prošlost, a kratku istoriju.

Mesto je pod prvobitnim imenom Palež osnovano kao seosko naselje na prostoru između Tamnave i Kolubare. Za vreme austrijske vladavine koja se zadržala do 1739. godine ovde je najviše bilo Nemaca, Mađara i Jevreja.

U to doba oni su ga po dva mosta i dve reke zvali Cvajbriken. Po ponovnom dolasku Turaka Palež je izgubio svoju administrativnu funkciju. Na lokaciju gde je sada, najveći deo ove opštine preseljen je posle 1815. godine kada je turski deo uništen i spaljen. Srpski Palež je 1836. godine postao sresko mesto posavskog sreza.

Već tada je zaživeo i u njemu se posebno razvija bogat kafanski život. Do kraja veka varoš dobija i druge javne ustanove, štedionicu, zadrugu, lekara, apoteku, ali i prvu banju. Kasnije u Obrenovcu je otvorena telefonska centrala, pruga, ciglana, parni mlin, strugara, a zatim i električna centrala...

Posle Drugog svetskog rata u kome je mesto pretrpelo veliku štetu industrija u Obrenovcu razvija se u drugom pravcu – ka termoelektrani.

Ono što je u poslednjih četrdesetak godina uticalo na njegov razvoj jesu i dve velike poplave. Jedna se dogodila 1981. godine, a druga 2014. U tim poplavama stradali su ljudi, uništena je infrastruktura, potopljena su domaćinstva, imanja...

Posle poslednje katastrofalne poplave 2014. godine grad je obnovljen, podignuta industrija, a nedavno je kroz njega prošla i deonica novog auto-puta „Miloš Veliki” koja prestonicu spaja sa srcem Šumadije. U Obrenovcu se nalazi i najveća termoelektrana u zemlji. Ona objedinjuje četiri termoelektrane i obezbeđuje oko 60 odsto potreba zemlje za električnom energijom.