Sidnej u vatrenom obruču

Premijerka Novog Južnog Velsa (NJV) Gledis Berejiklijan apelovala je juče na sve koji nameravaju da putuju uoči praznika da odlože svoje planove zbog požara koji besne u svih šest država ovog kontinenta. Visoke temperature, a oboren je i rekord za decembar od 49,9 stepeni, kao i jak vetar, mobilisali su više od 10.000 ljudi koji se bore sa vatrenom stihijom u NJV. Bi-Bi-Si prenosi da pojedina područja nisu videla kišu više od 12 meseci i da zvaničnici procenjuju da će se širenje požara, kojih je trenutno 150 samo u NJV, nastaviti i posle Božića.

Mnogi auto i lokalni putevi su zatvoreni, a policija vraća svakoga ko pokuša da uđe u „vatrena područja”. Posebno je dramatično u okolini najvećeg i najnaseljenijeg australijskog grada Sidneja, u kojem živi pet miliona ljudi.

– Oko Sidneja trenutno besne tri velika požara i nekoliko manjih. Mi nismo direktno ugroženi, vatra je na 30 minuta vožnje od naše kuće. Najveći problem je dim. Skoro dva meseca ne smemo da otvorimo vrata i prozore, teško se diše. Po podne je ponovo počeo da duva jak vetar i deluje kao da će se požari spojiti, ovde svi pričaju bukvalno o krugu vatre oko Sidneja – priča za „Politiku” Angelina Semenik, naše gore list po ocu, koja živi u Spring Farmu, predgrađu Sidneja sa oko 4.000 stanovnika.

Ona je rođena u Australiji i kaže da ovako nešto nije zapamćeno poslednjih 30 godina. Prosledila nam je i mapu požara koju prenose mediji i koja se ažurira iz časa u čas.

– Navikli smo na požare u ovo doba godine, ali sada su počeli ranije nego obično, pre leta, a temperature su više nego ikada. Neki gradovi nemaju vode, dovoze cisterne... Ali mi Ozijevci smo čvrsti, korpa različitog voća (izreka u Australiji za mešavinu nacionalnosti, prim. aut.), sve ćemo da izdržimo, pa i ovo – uverena je Angelina.

Na naš komentar da delom razumemo problem s disanjem jer je Beograd krajem oktobra bio najzagađeniji grad na svetu, ona kaže da se i Sidnej našao na toj listi portala „Er vižual” na 19. mestu, što je takođe nezapamćeno.

Vatrena stihija, koja je do sada spalila 3,7 miliona hektara širom kontinenta, odnela je najmanje osam života i uništila više od 700 kuća. Prema nekim podacima od avgusta je izgorelo 2.500 objekata. Naša sagovornica, kao i većina Australijanaca, zabrinuta je i zbog stradanja životinja, posebno koala, koje stručnjaci već smatraju „funkcionalno istrebljenom vrstom”. Svetski mediji prenose da ih je stradalo oko 1.000 poslednjih meseci. Naučnici pretpostavljaju da ih je u Novom Južnom Velsu ostalo između 16.000 i 18.000. Preostali broj nije dovoljan za reprodukciju, a dodatni problem predstavljaju i uništena stabla eukaliptusa, glavnog izvora hrane za ove simpatične životinje nalik medvedićima.

Kenguri imaju sreće jer su brze životinje i lako mogu da uteknu vatri, dok su koale gotovo nepokretne, a spas traže u vrhovima drveća, prenose ovih dana australijski mediji. Vatrogasci koji su ih spasavali kažu da je problem i u tome što je koala tiha životinja, samo se mužjaci oglašavaju u sezoni parenja, pa kada se uđe u zonu požara niko ne zna da li je i koliko koala zarobljeno u krošnjama eukaliptusa. Ne pomažu ni helikopteri, jer gust dim onemogućava jasan pogled na krošnje.

Iako se u ovakvim situacijama lako uperi prst u aktuelne političare i promenu klime, mnogi imaju zamerke i na (ne)aktivnost „zelenih” koji imaju poslanike u parlamentu i navode da „nije samo Australija u plamenu, već i državna politika vezana za ekologiju”.