Povratak slavnih ratnih brigada

Posle 13 godina, u sastavu naše vojske ponovo su 63. padobranska i 72. brigada za specijalne operacije. Obe jedinice su slavu stekle požrtvovanjem svojih pripadnika koji su se časno borili tokom ratnih sukoba 1990-ih godina. Posle NATO agresije ove brigade odlikovane su Ordenom narodnog heroja, a nešto kasnije i Ordenom ratne zastave.

Međutim, po formiranju Vojske Srbije 2006. godine ove jedinice su spuštene na rang bataljona i objedinjene u Specijalnoj brigadi. Da li je to bilo zbog reforme i veličanja „male profesionalne i efikasne vojske”, koja je bila usmerena prema evroatlantskim integracijama, ili animozitet prema jedinicama koje je odlikovao nekadašnji predsednik Slobodan Milošević i prekaljenim borcima tek u subotu je najavljen obrnut proces, koji će morati da vodi i ka brojčanom jačanju ovih sastava.

Na skupu u kasarni „Rastko Nemanjić” u Pančevu, sedištu Specijalne brigade, ministar odbrane Aleksandar Vulin saopštio je odluku, donetu u skladu s naređenjem predsednika Aleksandra Vučića, o transformaciji 63. padobranskog i 72. izviđačko-diverzantskog bataljona u veće jedinice – brigade.

Ova vest, vidi se to jasno na sajtu i fejsbuk profilu „Politike”, naišla je na podršku javnosti i oduševljenje ratnih veterana. Vojska je u međuvremenu sačuvala bar te slavne cifre u nazivu jedinica. A za širu javnost, padobranci iz Niša su zapravo sve vreme bili i ostali „šezdeset treća padobranska”, što govori koliko je ta brigada prisutna u kolektivnoj svesti građana. Ali osim organizacionih pitanja, bitan je i moralni efekat – ratnu slavu širom sveta čuvaju i prenose velike jedinice ranga brigade i divizije, a retko manji sastavi.

Obe brigade imaju bogatu istoriju, s tim što 63. padobranska brigada baštini tradicije još iz Drugog svetskog rata, dok je 72. specijalna brigada nastala u vreme raspada SFRJ, kao odgovor vojske na tadašnje izazove.

Vojni padobranci kao svoj dan obeležavaju 14. oktobar u znak sećanja na 1944. godinu kada je u Italiji postrojen Prvi padobranski bataljon Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Nije bilo uslova da se ta jedinica, kao padobranska, upotrebi u ratu, ali je njen razvoj nastavljen u poratnim godinama. Menjali su se organizacija i mesta baziranja vojnih padobranaca, da bi negde od kraja 1960-ih godina jedinica, i to u rangu brigade, bila neraskidivo vezana za Niš.

U vreme SFRJ bilo je pitanje prestiža služiti vojni rok u ovoj jedinici. Osim po obuci, od ostalih vojnika razlikovali su se i po beretkama koje su nosili umesto titovki. Tada je stvoren i sigurno najlojalniji rezervni sastav, u kriznim situacijama u jedinicu su se javljali i oni koji nisu dobili pozive.

Raspadom SFRJ, što se odrazilo i na JNA, i padobranci su stavljeni na iskušenja. Ali, „vojnici s dve zakletve”, kako ih zovu jer drže do vojničke i padobranske zakletve, nisu poklekli.

Izvršili su borbene zadatke u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, kasnije i na Kosmetu i jugu centralne Srbije. U nekadašnjim zapadnim jugoslovenskim republikama uglavnom su bili angažovani na obezbeđenju aerodroma, čime su sačuvali vazduhoplovnu tehniku koja je prebačena na sigurno.

Iz opkoljene kasarne u Čapljini su u spektakularnoj akciji helikopterima izvukli vojnike iz neprijateljskog okruženja. Na Kosmetu su učestvovali u borbama protiv OVK, posebno uz granicu Albanije, a neki će reći i malo preko nje. Dali su svoj doprinos i „pacifikaciji” separatističke OVPMB na jugu centralne Srbije.

Bratska, kako to kažu padobranci, 72. specijalna brigada osnovana je u Pančevu 1992. godine, kada su već formirane SR Jugoslavija i Vojska Jugoslavije. U njoj su se našli borci prekaljeni u ratu u BiH. I tada je bilo raznih reformi, nastojanja da se objedine neke jedinice, pa je formiran Korpus specijalnih jedinica čiju osnovu su činile 63. padobranska i 72. specijalna brigada.

Možda od kolega iz Niša imaju kraću tradiciju, ali svakako imaju veću tajnovitost o svojoj jedinici. Unutar njih, elita elite, bila je specijalna jedinica „Sokolovi”. Zna se da su bili praktično neprekidno angažovani od izbijanja oružanih sukoba na Kosmetu početkom 1998. godine, pa do okončanja NATO agresije u junu naredne godine. Kao i pripadnici 63. padobranske brigade, učestvovali su u bici za Košare.

Ali za njih je vezan još jedan događaj skoro nepoznat široj javnosti. Pripadnici 72. specijalne brigade, uoči NATO agresije, imali su okršaj sa specijalcima Alijanse u široj okolini Vranja, u blizini makedonske granice. Tada je i poginuo jedan specijalac Vojske Jugoslavije, a neprijateljska jedinica se povukla u Makedoniju.

Tradicije ove jedinice neguje udruženje „Prijatelji 72. specijalne brigade”, čiji pripadnici su letos osvojili Elbrus pod motom „Samo je nebo iznad nas”, o čemu je „Politika” pisala. Na najvišem vrhu Evrope istakli su pano sa slikama poginulih drugova, koje su se na taj način, simbolično našle iznad država koje su izvršile NATO agresiju.