Poslodavci u lovu na Snoudene

Ne opuštajte se previše na poslovnom kompjuteru jer još nečije oči osim vaših mogu da čitaju službenu poštu, obiđu datoteke, provere koliko ste bili vredni, a koliko ste dangubili na „Instagramu”. I sve to, a da vi i ne primetite još nečije prisustvo.

Recimo, poslodavac može da instalira softver koji će nadgledati to što vi radite. A koliko će strog nadzor biti, najčešće zavisi od vaše uloge u preduzeću. Ako radite s osetljivim finansijskim podacima ili vladinim ugovorima, možete računati na to da će vas poslodavac pažljivo pratiti.

I nemojte da vas čudi što neko u vama vidi potencijalnog Snoudena; podsetimo se čoveka koji je raskrinkao masovnu prismotru od strane američkih službi, jer je za čak 75 odsto curenja podataka kriv upravo insajder.

– Na službenim računarima, tabletima, mobilnim telefonima pa čak i na eksternim hard-diskovima ne bi trebalo držati nikakve privatne podatke koje ne želite da vide kolege. Ali ni poverljive poslovne podatke na uređajima koji nemaju nekoliko načina pristupa nalogu, jaku lozinku, šifrovan hard-disk... A u poverljive podatke spadaju, primera radi, plan razvoja u koji se ulažu velika sredstva, podaci o partnerskoj firmi, cene koje vam daju dobavljači... – pojašnjava za „Politiku” Željko Kecić, rukovodilac Sektora za IKT usluge u Registru nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS).

U bezbednosnom smislu prema službenom računaru treba se odnositi s istom pažnjom kao prema privatnom. Recimo, ne bi trebalo plaćati račune dok koristite vaj-faj mrežu u kafićima jer njih kontroliše neko vama nepoznat. Ako ste na javnom mestu, odjavite se ili zatvorite laptop jer onaj za susednim stolom može da presretne vaše podatke. Takođe, preporuka struke je i da kupujete lokalne SIM kartice ukoliko u inostranstvu ostajete duže od tri dana i nikako ne ostavljate laptop u hotelskoj sobi.

Situacija u srpskim preduzećima je šarenolika, kaže naš sagovornik. Dok u nekim kompanijama svi imaju pristup svim podacima ili zaposleni koriste jedan nalog, drugi preteruju u nadgledanju.

– Recimo, u vojsci ili policiji o ovoj vrsti bezbednosti se mora voditi računa. Tu nije za čuđenje imati dva računara na stolu, od kojih je jedan za surfovanje po internetu, a drugi se koristi isključivo za internu mrežu. Slučaj s nuklearnom elektranom u Iranu bio je posledica upravo nepoštovanja procedura. Neko je isti USB koristio na oba računara, pa je tako na onaj s internom mrežom uneo virus „staks net” – objašnjava Kecić.

Čak i ako se vaš poslodavac ne brine previše o vašim surferskim navikama, trebalo bi imati na umu da na poslovnom računaru nema privatnosti. Ali to ne znači da poslodavac uvek prati svoje saradnike.

Elektronska pošta zaposlenih sigurno je nešto što se najčešće nadgleda, ali zbog rizika od deljenja insajderskih informacija broj onih koji imaju pristup obično je mali. Nemojte se iznenaditi ni ako vaš šef zna tačno kada ste bili na „Fejsbuku”, mnogi poslodavci imaju softvere za takozvano deljenje ekrana.

Kako da znate da baš vaše kolege administratori imaju tu mogućnost? Ako je ikada IT stručnjak priskočio u pomoć da vam popravi računar i iz druge prostorije preuzeo kontrolu nad vašim mišem, najverovatnije je to to.

– Najbolje je izbegavati bilo kakav privatan posao, poput hobiji ili raditi dodatan posao na službenom računaru. Ali ne mislim da je svaki nadzor opravdan, nekada za tim nema potrebe već je reč o nesposobnom menadžmentu koji na ovaj način pokazuje želju za apsolutnom kontrolom. A to je često i nezakonito – ističe naš sagovornik.

Kako da se zaštitite od preterano radoznalog poslodavca?

Najjednostavnije rešenje je da koristite svoj pametni telefon kad želite da pristupite privatnom mejlu ili društvenim mrežama. Tako ćete zasigurno izbeći glavobolje, iako po zakonu niko ne bi smeo da proverava kome pišete sa, recimo, vašeg gugl naloga. Čak i ako ste zaboravili da se izlogujete. Osim ako za to ne postoji interesovanje policije ili nalog tužioca.