Bešumni let kukuvije

Kukuvija (Tyto alba) naseljava sve kontinente naše planete osim hladnog Antarktika. Ova ptica iz roda sova može se pronaći i u selu i u gradu, na livadama i u pustinjama, u močvarama i na zasejanim poljima – na svim mestima gde može da svije gnezdo i nađe dovoljno hrane za sebe i svoje ptiće. Kukuvija je sova srednje veličine: visoka je četrdesetak santimetara i teška oko pola kilograma, sa rasponom krila od oko jednog metra. Ženke su krupnije od mužjaka. Ptice koje žive u toplijim krajevima su stanarice, dok se one iz hladnijih područja zimi sele u predele sa višom temperaturom.

Gnezde se u šupljinama drveća, rupama iskopanim na liticama i strmim rečnim obalama, u pećinama i pod strehama, pa čak i u plastovima sena. Parovi kukuvija radije se useljavaju u staro, popravljeno gnezdo, nego što svijaju novo. Mužjak se udvara ženki oblećući oko nje i jureći za njom, a prave sezone parenja nema: kukuvije se pare u vreme kada ima najviše hrane.

Ženka obično snese četiri do šest jaja u razmaku od dva do tri dana, a zatim na njima leži tridesetak. Za to vreme retko napušta gnezdo, a hranu joj donosi mužjak. Kada se ispile, ptići su prekriveni svetlim paperjem i nesposobni za letenje, pa se majka brine o njima i hrani ih oko tri nedelje po dolasku na svet. Za nabavku hrane je zadužen mužjak, ali je ženka jedina koja ptićima daje da jedu, kljunom kidajući krupnije komade hrane.

Love uglavnom noću, birajući sitniji plen: miševe, voluharice, rovčice, pacove, kuniće, zečeve i manje ptice. Ove sove imaju dobar noćni vid, ali se prilikom lova oslanjaju uglavnom na oštar sluh. Pošto su im uši asimetrično postavljene, lako mogu da lociraju plen, čak i kad je sakriven u gustoj vegetaciji ili pod debelim snegom. Nečujno i nisko leteći, prikradu se žrtvi s leđa, zgrabe je kandžama, kljunom joj probiju lobanju i u slast je pojedu.

Mlade sove prvi put poleću iz gnezda tek sedam do deset sedmica po rođenju, ali se i dalje vraćaju u roditeljsko gnezdo. Osamostaljuju se mesec dana posle svog prvog leta. Polno sazrevaju sa deset meseci, a zbog kratkog životnog veka na svet donesu samo jednu ili dve generacije mladih. U proseku žive nešto duže od godinu dana, ali su zabeleženi i slučajevi da su ove ptice doživele i više od 20 godina. Mladi stradaju kao žrtve zmija, dok odrasle kukuvije često završe kao plen krupnijih vrsta sova i drugih ptica grabljivica. Iako su korisne jer uspostavljaju prirodnu ravnotežu i smanjuju broj glodara, ponekad stradaju i od ruke sujevernih ljudi kojima smeta njihova noćna „kuknjava”, zbog koje su i dobile ime kukuvije.