Kako pronaći srodnu dušu

Uvek smo se divili kibicfensteru (prozoru sa kojeg se posmatra), građevinskom detalju iz doba Austrougarske monarhije. I danas može da se vidi, najviše u Vojvodini, na starim kućama. Čudna su to bila vremena kad se sa prozora krišom, iza zavesa, posmatrala okolina, kad su se odluke donosile u tišini. Posmatrači, skriveni iza zavesa, najviše su „kibicovali” pripadnike suprotnog pola. Mislim da bi i danas trebalo više da „kibicujemo”, iz više razloga. To bi u nama podstaklo novu kreativnost, volju za životom, podstaklo interesovanje za druge ljude. Zašto sve ovo pominjem? Zato što mislim da se danas čovek polako pretvara u mašinu, okružen je ekranima raznih uređaja, od kojih dobija sve informacije, predivne slike prirode iz celoga sveta, prikaz ljudskih strasti i raznih uzbuđenja, pornografske slike, reklame za razna jela i pića – sve što poželi. Sve to polako ubija ličnu inicijativu i kreativnost.

Kibicovanje vodi udvaranju, pokušaju stvaranja veze, a udvaranje nalaženju onog pravog, odgovarajućeg životnog partnera. Kibicovanje i udvaranje traju duže vreme, odabir partnera nije „na brzaka”, i zato je taj način bolji i na duže je staze, što pre svega utiče na srećniji život partnera i samim tim i na porast nataliteta.

Natalitet nećemo podići, pored svih ostalih dobropoznatih razloga, grupnim izdvojenim sedenjem u kafićima, pričanjem uz pivo o sportu i biznisu, kibicovanjem u prazno, već pojedinačnom (ne grupnom) zainteresovanošću za suprotan pol, kibicovanjem najpre iz potaje, razmišljanjem, ali i jakom željom za bliskošću, uživanjem u dužem udvaranju, iskreno se diveći lepoti prema svom ukusu, ispunjeni željom za blizinom i bliskošću sa osobom „iz snova”, koja sigurno postoji i treba je naći, uz manji ili veći trud, jer ono lepo i poželjno „ne pada s neba”. Natalitet svakako nećemo podići stalnim pozivanjem na patriotizam, nacionalizam i obećavanjem višeg standarda života, jer današnji čovek je više nego ikad sebičan, tašt, željan komoditeta i udobnosti, ali i razočaran, ljut i sve više otuđen. Mislim da ćemo današnjeg čoveka pre podstaći da uđe u vezu i na brigu o potomstvu govoreći mu o sigurnoj i lepoj starosti u punoj, srećnoj kući, jer period starosti biće sve duži i neizvesniji.

Moja generacija još i ima jedno, dvoje, retko troje dece, i nekoliko unuka, i to nam ulepšava stare dane. Današnja mladež se opire čvršćim vezama i stvaranju potomstva, ali će zato ostati nesrećna, upućena na staračke domove, okružena aparatima i novom tehnologijom, snabdevena svim mogućim informacijama. Sve to nikako ne može da zameni pravi dom, okruženje najbližih i voljenih.

I zato kibicujmo ponovo, polako, sa uživanjem, ne odbacujmo divljenje lepoti i poželjnosti suprotnog pola, pa makar i sedeći po kafićima, uz pivo i uz obavezno „zevzečenje”, čega je uvek bilo.

Milorad Sofronijević,
književni prevodilac, Beograd