Dron – oružje 21. veka

Na isteku prošle godine Emanuel Makron je obavestio javnost da je Francuska prvi put u jednom vazdušnom napadu koristila borbeni dron kako bi likvidirala 40 džihadista u Maliju. Početom 2020. naredbom Donalda Trampa precizno navođenom raketom ispaljenom s drona ubijen je jedan od najvećih američkih protivnika, čuveni iranski general Kasem Solejmani.

Zajednički imenitelj ove dve akcije bespilotni je lovac ubica „MQ-9 riper”.

Ali isti taj prestižni američki dron, čija je početna cena 15 miliona dolara, oboren je krajem novembra prošle godine iznad Tripolija. Šira javnost je tako saznala da je i SAD aktivno uključena u gužvu u libijskom vazdušnom prostoru gde u krvavim građanskim sukobima na različitim stranama već ratuju kineske i turske bespilotne letelice „vung lung” i „bajraktar”.

Nema sumnje da je posle Iraka, Avganistana, Pakistana, Sirije i Jemena krvavi libijski građanski rat postao novi poligon na kojem naoružani dronovi isprobavaju ubojite mogućnosti.

Otkako je Halifa Haftar, vođa LNA, u aprilu 2019. započeo ofanzivu s ciljem da zauzme glavni grad Tripoli, UN su registrovale više 900 misija letelica bez ljudske posade. Ali od dronova u Libiji sve češće stradaju i civili. U jednoj akciji su kineski dronovi, kojima su za račun Haftara upravljale posade iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, projektilima pogodile goste na venčanju u gradiću Murzuk. U ovom napadu u avgustu 2019. poginulo je više od 45 osoba.

Samo u septembru prošle godine američke bespilotne letelice koje poleću iz baza u Italiji i Nigeru pronašle su i likvidirale 100 boraca ID u libijskoj pustinji, otkriva „Nešenel interest”. Ministar odbrane SAD Mark Esper ove akcije eufemistički zove „košenje travnjaka”.

Izgleda da je nekadašnji načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga SAD admiral Majk Malen bio u pravu kada je pre više od deset godina nagovestio da bi avion F-35 mogao biti poslednji borbeni lovac s ljudskom posadom. Dronovi nove generacije imaju sve veći radijus kretanja, a u vazduhu mogu da provedu više od 24 sata. Osim toga, jeftiniji su od borbenih aviona.

Zato nije čudo što je u svetu sve veća potražnja za robotizovanim letelicama. Centar za studije dronova njujorškog koledža Bard utvrdio je da je u poslednjih 10 godina broj država u svetu koji imaju vojne dronove porastao sa 60 na 95.

Iako mnoge zemlje ne saopštavaju s koliko bespilotnih letelica raspolažu njihove armije, istraživači koledža Bard utvrdili su da ih zvanično ima 21.000, mada procenjuju da je njihov realan broj premašio 30.000. A samo u 2019. godini 10 armija s najvećim eskadrilama dronova za kupovinu bespilotnih letelica potrošile su osam milijardi dolara.

Analitičari „Džejn difens grupe” procenjuju da će armije u svetu u narednih 10 godina kupiti više od 80.000 dronova za nadzor i 2.000 za borbena dejstva.

Vojni dronovi odavno nisu ekskluzivitet SAD i Izraela koji su najviše razvijali bespilotnu tehnologiju. Danas je Kina glavni izvoznik bespilotnih letelica, a sve ozbiljniji igrač na tom tržištu je i Turska. Osim Katara i Ukrajine, i vlada u Tripoliju je nabavila 20 bespilotnih letelica „bajraktar TB2”, koje su se dokazale u borbi protiv separatističke PKK partije u jugoistočnom delu zemlje, ali i protiv Kurda u Iraku i Siriji.

„Danas su bespilotne letelice prisutne u svim konfliktnim zonama od Persijskog zaliva preko Jemena do Ukrajine. Svi budući ratovi više se ne mogu zamisliti bez dronova jer povećavaju borbenu sposobnost armija”, kaže za „Biznis insajder” Dan Getinger iz Centra za studije istraživanja dronova njujorškog koledža Bard.

Prvi put su ubojite sposobnosti dronova zvanično isprobane u ratu protiv terora koji je započeo američki predsednik Džordž Buš mlađi posle terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. Ali u prvom napadu s neba, samo mesec dana kasnije, dron nije pogodio ciljanu metu – talibanskog vođu Muhameda Mulu Omara, mada je u tom napadu poginulo nekoliko njegovih ljudi iz obezbeđenja.

Ovaj promašaj nije obeshrabrio SAD. „Predatori” i „riperi” uveliko su počeli da krstare nebom ne samo iznad Avganistana već i Pakistana i Iraka, Jemena, Somalije u potrazi za teroristima. Pentagon nerado saopštava zvanične podatke o broju akcija u kojima su korišćeni naoružani dronovi, ali britanska statistika može približno da dočara tu sliku. Između 2014. i 2018. godine samo u ratu protiv Islamske države u Iraku i Siriji „riperi” britanske armije izvršili su 2.400 misija, u proseku svakog dana po dve.

Praksa slanja dronova u konfliktne zone na Srednjem i Bliskom istoku, koju je započeo Buš, nastavila se u vreme Baraka Obame, ali se znatno uvećala dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću.

Prema nalazima Biroa za istraživačko novinarstvo iz Londona, u prve dve godine Obaminog prvog predsedničkog mandata, 2008. i 2009, naoružani dronovi u Pakistanu, Siriji i Jemenu izvršili su 186 borbenih napada. Od januara 2017. do novembra prošle godine, prema informacijama biroa, samo u Avganistanu dronovi su u 4.582 akcije ubili oko 2.500 osoba. A za ovo isto vreme akcijama u Jemenu, Somaliji i Pakistanu bespilotne letelice su u 270 napada ubili 900 osoba.

Piter Haris, profesor na Univerziteta u Koloradu za „Nešenel interest”, ističe da je Tramp ukinuo Obamina ograničenja, tako da CIA nezavisno od Pentagona može da šalje svoje naoružane bespilotne letelice u akcije. Kako kaže ovaj profesor političkih nauka, dronovi su Donaldu Trampu, uprkos deklarativnim izjavama da američka vojska ne treba da bude globalni policajac, omogućili da širom sveta vodi neprekidni ofanzivni bespilotni rat.

Nema sumnje da dronovi polako menjaju ne samo način već i percepciju ratovanja. Kako piše kolumnista „Njujork tajmsa” Rodžer Koen, demokratsko društvo kakvo je SAD manje će se protiviti učešću u budućim ratnim sukobima ako se vojnici ne budu kući vraćali u mrtvačkim kovčezima. Upotrebom dronova sve teže će biti razlikovati odlazak u rat od odlaska na posao. Američkim i britanskim „riperima” i „predatorima”, koji se nalaze u Avganistanu, upravlja se preko satelita iz vazduhoplovnih baza „Nelis” i „Krič” u Nevadi.

Budući da bespilotne letelice predstavljaju jeftiniju alternativu konvencionalnim vojnim vazduhoplovnim misijama, otvara se prostor da pojedine zemlje vode i neobjavljene, takozvane ratove u senci. Kako kaže za „Gardijan” Kris Kol, direktor portala „Dron vors”, upotrebom bespilotnih letelica rizik ratovanja prenosi se s boraca na frontu na civile.

Ali sve češće se dešava da ti „civili” džojstikom ubijaju, slučajno ili ne druge, civile u kriznim ratnim zonama. Barak Obama je u januaru 2012. godine naciji poručio da su napadi dronovima na borce Al Kaide precizni i da nema velike kolateralne štete. U retkom združnom izveštaju SAD su priznale da su dronovi i avioni od 2009. do 2015. godine na području Avganistana, Iraka i Sirije greškom ubili 116 osoba, što je četiri odsto ukupnih žrtava.

Međutim, Dženifer Gibson iz britanske organizacije za zaštitu ljudskih prava „Ripriv” sumnja u zvanične podatke Pentagona o broju slučajno ubijenih civila. „Ripriv” je na osnovu svog istraživanja zaključio da su samo u 2014. godini američki dronovi u pokušaju da likvidiraju 41 islamistu usput ubili 1.147 nedužnih građana.

Ratovanje dronovima otvara mnoga etička i pravna pitanja, pogotovo, kako piše „Gardijan”, što postoje takozvani spiskovi za odstrel. Izvestilac UN za vansudska, sumnjiva ili proizvoljna pogubljenja Filip Alston više puta je bezuspešno pokušao da natera SAD da objasne kako opravdavaju upotrebu bespilotnih letelica za ubijanje određenih pojedinaca po međunarodnom pravu.

Ali za zaštitnike ljudskih prava noćna mora s naoružanim dronovima se tu ne završava. Najava da bi buduće generacije bespilotnih letelica samostalno uz pomoć veštačke inteligencije mogle donositi odluke u koga će pucati, nagoveštava mračnu distopiju.

Kako zastrašujuća alternativna budućnost ne bi postala stvarnost, organizacija koja se zalaže za zabranu novih, takozvanih autonomnih oružja s integrisanom veštačkom inteligencijom, još 2017. godine napravila je kratki film „Mašina za ubijanje”. Ovaj igrani spot upečatljivo pokazuje šta bi se dogodilo u svetu kada bi, recimo, teroristi koristili kompjuterski programirane ultralake dronove koji mogu samostalno da identifikuju i ubiju određene ličnosti.

Povodom ideje stvaranja ovakvih autonomnih ubojitih bespilotnih letelica generalni sekretar UN Antonio Guteres je još prošle godine za govornicom Svetske organizacije poručio: „Perspektiva stvaranja mašina s diskrecijom da samostalno odlučuju o oduzimanju ljudskog života moralno je odvratna.”

Posle 30 mini-dronova „orbiter”, kupljenih još 2008. godine od izraelske kompanije „Aeronautiks” za 700.000 dolara, Srbija će svoju vojsku opremiti i kineskim bespilotnim letelicama.

Posle posete visoke kineske delegacije, koju je predvodio potpredsednik Centralne vojne komisije general Džang Joušjao, našoj zemlji početkom septembra prošle godine, svetski mediji su objavili informaciju da će Srbija biti prva zemlja u Evropi koja je za 30 miliona dolara kupila borbene dronove „ving lung” poznatije još pod nazivima „jilong 2” i „pterodaktil 2” koje su se već dokazale oružanim akcijama u Iraku, Nigeriji i Libiji. „Ving lung” je veoma moćna letelica dugačka 11 metara, s rasponom krila nešto preko 20 metara. Opremljena izviđačkom opremom ili naoružanjem ova letelica u vazduhu može da provede više od 20 sati.

Ali, dr Nenad Miloradović, v. d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, pre nekoliko dana je za za naš list pojasnio šta stiže iz Kine u prvoj polovini ove godine. Reč je, ipak, o šest nešto manjih, ali veoma efikasnih kineskih dronova CH-92A koji imaju raspon krila nešto manji od deset metara, radijus kretanja veći od 150 kilometara i mogu da nose dve navođene rakete. Kupovinom ovih kineskih letelica CH-92A omogućiće se i transfer tehnologija na domaću bespilotnu letelicu „pegaz” koja će umesto samo izviđačke dobiti i borbenu namenu.

Izviđački dron „pegaz” koji je razvio Vojnotehnički institut u Žarkovu je sličnih karakteristika. Prvi put je predstavljen 2011. godine. U vazduhu može da ostane do 12 sati i ima radijus kretanja 100 kilometara.

Ali „pegaz” nije prva bespilotna letelica koju je Srbija napravila. Vojnotehnički institut je još 2008. godine predstavio ultralaki 5,5 kilograma težak dron „vrabac” koji u vazduhu može da provede jedan sat i čiji je radijus kretanja 10 kilometara. Na sajmu vojne opreme u Abu Dabiju, u februaru 2019. godine, kompanija iz Beograda „EDePro” predstavila je dron prve klase pod nazivom „mini-aleks”, koji se vertikalno diže u vazduh uz pomoć četiri propelera.

Tokom rata u BiH američki dronovi ostvarili 1.575 misija

Iako su američke vojne snage prvi put još pedesetih godina prošlog veka tajno koristile bespilotne letelice, moderna vojna istorija vojnih dronova praktično počinje 1. avgusta 1971. Tada je izraelska armija prva u svetu oformila eskadrilu od 12 dronova zvanih „fajerbi” (vatrena pčela), čiji je zadatak bio da snimaju lokacije u Egiptu na kojima se pretpostavljalo da su raspoređeni raketni sistemi zemlja-vazduh.

Već dvadeset godina kasnije američko-izraelski dronovi tipa „pionir”, koji su poletali u izviđačke misije s ratnog broda „Viskonsin”, prvi put su korišćeni u borbama u Zalivskom ratu protiv Iraka.

A onda je na red došao Balkan. Američki dronovi tipa „predator”, koji su tokom rata u Bosni i Hercegovini korišćeni kao podrška snagama UN i NATO, izvršili su 1.575 misija. Samo 1996. godine za ove akcije, prema pisanju Dron centra Bard koledža, američki Kongres je izdvojio 115,8 miliona dolara.

U vreme NATO agresije na Srbiju 1999. godine američki dronovi, koji su poletali s aerodroma u Skoplju i Tuzli, svakodnevno su špartali nebom iznad Kosova i Metohije u pokušaju da otkriju pozicije srpske vojske. Tokom tih akcija, kako piše „Njujork tajms”, 21 aparat je oboren ili je pao zbog mehaničkih kvarova.