Lepe želje na mnogo načina

U Jugoslaviji je proslava Nove godine poseban značaj počela da dobija tek posle Drugog svetskog rata, i to da bi se suzbio značaj Božića, koji je veliki deo hrišćanskog stanovništva s ovih prostora slavio.

– Pažnja je usmeravana na do tada manje proslavljanu i religiozno nepopularnu Novu godinu kako bi se izbegla podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvorio osećaj pripadnosti jednoj zajednici – kaže Ana Panić, viša kustoskinja muzejskog fonda u Muzeju Jugoslavije.

U ovoj ustanovi i Arhivu Jugoslavije čuvaju se čestitke koje su našoj državi pristizale iz različitih delova sveta. Posebno su zanimljive one koje je Josip Broz Tito primao i slao od 1945. do 1980. godine. One predstavljaju pravu malu istoriju želja druge polovine prošlog veka i od zaborava čuvaju jednu epohu.

Svojevremeno je u Muzeju Jugoslavije održana i izložba 19 reprezentativnih čestitki velikog formata koje, pored lepih želja upućenih predsedniku Jugoslavije, sadrže originalne crteže, akvarele i grafike eminentnih jugoslovenskih umetnika: Peđe Milosavljevića, Ivana Radovića, Mersada Berbera, Dušana Džamonje, Lazara Vujaklije, Otona Glihe, Ismeta Mujezinovića i drugih.

U Muzeju se, po rečima naše sagovornice, čuvaju i telegrami i oficijelne čestitke predsednika mnogih zemalja sveta, s njihovim potpisima, poput onih Žakline i Džona Kenedija, Džimija Kartera, Lindona Džonsona, Leonida Brežnjeva, Fidela Kastra, Žorža Pompidua, Sandra Pertinija, Elene i Nikolaja Čaušeskua, Idija Amina, Nehrua, Nasera, Ho Ši Mina, pape Jovana Pavla Drugog, patrijarha srpskog Germana, kao i raznih carskih i kraljevskih porodica, ali i Titovih ličnih prijatelja, poznatih stvaralaca iz sveta filma, umetnosti i nauke. Među njima su bili Pavle Savić, Stevan Hristić, Antun Augustinčić, Krsto Hegedušić.

– Poseban kuriozitet su originalni rukopisi koje je Tito slao Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu čestitajući im novu 1945. godinu, ali i čestitke kojima je odgovarao stranim državnicima, a za koje su motivi i tekst brižljivo birani. O tome je vodio računa Protokol predsednika republike. Posebnu celinu čine čestitke običnih, anonimnih ljudi i raznih organizacija i kolektiva, raspoređene hronološki: od onih skromnih crno-belih iz pedesetih, preko čestiki sa motivima cveća i mira u svetu šezdesetih, do luksuznih, svetlucavih, rađenih na svili i sa 3D efektima sedamdesetih godina 20. veka – navodi naša sagovornica.

Jedan od simbola Nove godine je Deda Mraz. Ana Panić ističe da je kod nas ovaj pojam etimološki blizak ruskom Ded Moroz (u engleskom se koristi naziv Father Christmas) i ne treba ga mešati sa terminom Santa Claus, od kojeg je mnogo stariji. Deda Mraz vodi poreklo još iz paganskih vremena, kada je običaj bio da se jedan stariji pripadnik zajednice obuče u zelenu dugu haljinu, obrubljenu krznom, i kao Kralj zime ide od kuće do kuće. Iako nije bio ni u kakvoj vezi sa decom ni davanjem poklona, simbolisao je donošenje nečeg dobrog. Posle osvajanja Vikinga, koji su mu pripisali osobine svog boga Odina, postaje debeo, sa sedom bradom i sposobnošću da zna da li su ljudi bili dobri ili loši te godine.

S druge strane, Santa Claus, dedica koji živi na Severnom polu, putuje svojom letećom kočijom s irvasima i deli deci poklone ulazeći kroz dimnjak, nastao je kao amerikanizacija holandske mitske ličnosti Sinterklaas, bazirane na Svetom Nikoli, episkopu iz 4. veka, obučenom u crvenu episkopsku odeždu, poznatom po darivanju siromašnih.

– Običaj slanja novogodišnjih čestitki takođe je paganski. Potiče još iz drevne Kine, gde su želje za dobrim zdravljem razmenjivane tokom prolećnog festivala, odnosno proslave kineske Nove godine, a novogodišnjim grafikama ukrašavani domovi. U starom Egiptu, lepe želje su prenošene svicima od papirusa, a u Evropi se čestitke pojavljuju početkom 15. veka u tehnici drvoreza na ručno rađenom papiru. Prva štampana čestitka nastala je 1843. godine po narudžbini sera Henrija Kola, prvog direktora Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu. Istih godina nastaju i prve oficijelne čestitke koje šalje britanska kraljevska porodica, počev od kraljice Viktorije – kaže Ana Panić.

Tehničkim napretkom, izumom litografije i razvojem poštanskog sistema, čestitke su postale dostupne svima kao uobičajen način iskazivanja lepih želja, ne samo za novogodišnje i božićne praznike, već i drugim prigodama.

Kinezi slave u februaru, Jermeni u martu

Na Tajlandu se Nova godina slavi sedam dana, u Kini dve nedelje, i to u februaru. U najmnogoljudnijoj zemlji sveta za ovaj praznik se vezuje veliki broj običaja i sujeverja. Na primer, sve posude sa pirinčem moraju biti pune, kako ne bi prizvali siromaštvo, a zabranjeno je i prekidanje kuvanja, da glad ne bi zakucala na vrata. Muslimani Novu godinu, koja je 11 dana kraća od gregorijanske, proslavljaju tiho, uglavnom u molitvi i sa porodicom, dok Jevreji širom sveta slave Roš Hašanu koja pada u septembru, kao i Etiopljani, a jermenska pada 21. marta. Budisti na Tibetu je dočekuju između januara i februara, a umesto zabave odlaze rano na spavanje kako bi pre Sunca bili budni i odali poštu bogovima.