Zlato nije obaveza

Od našeg izveštača

Budimpešta – Naši vaterpolisti su od danas u Budimpešti, gde će igrati na Evropskom prvenstvu (14-26. januar). Na prethodna četiri šampionata Srbija je bila pobedni, pa je ovo prilika da pokuša da stigne rekord po broju uzastopnih trijumfa na Starom kontinentu, koji još od pre rata drže Mađari (Budimpešta 1926, Bolonja 1927, Pariz 1931, Magdeburg 1934. i London 1938).

Dušan Mandić je baš u Budimpešti, u julu 2014, osvojio prvo od tri evropska zlata, u finalu u kojem je igrao sa velikim bolovima u uvetu. Tog leta tri zlata.

U junu ove godine imaće 26 godina, u reprezentaciji staž od 2012. Jedan od svakako najboljih igrača na svetu. Prošle godine je, žargonski rečeno, ubo najsjajniju životnu medalju, dobio je kćerku Lenku.

– Pamtim Budimpeštu iz 2014, ali od nje se ne živi. Ni od bilo koje druge medalje. Stižu novi izazovi. Sada opet Budimpešta, pa Tokio – kaže Mandić.

Sjajni šuter, vaterpolista Pro Reka sumira utiske posle priprema u Novom Sadu:

– Crna Gora je bila pravi sparing-partner. Sada počinju utakmice. Za razliku od ranijih takmičenja ovoga puta imamo nešto lakšu grupu. Iskoristićemo za uigravanje, za onu prvu najbitniju utakmicu – četvrtfinalnu.

Mandič je spreman za juriš na još jednu titulu. Petu uzastopnu titulu Srbije na evropskim prvenstvima:

– Izjednačili bismo rekord Mađara po broju titula zaredom. Bilo bi lepo, potrudićemo se. Ipak, sve je ovo u funkciji Tokija – Olimpijske igre su Olimpijske igre.

O favoritima priča bez razmišljanja:

– Mađarska, Italija, Španija, Hrvatska… I, naravno, mi.

Milan Aleksić je velika uzdanica Dejana Savića. Iskusan, spreman, u godinama igračkim kada gotovo sve zna. Bek, zadužen za igru na dva metra. Uz to i šuter. Nije ga džabe Barseloneta uzela za ispunjenje velikih ciljeva u ovoj godini.

– Iz klupskog u reprezentativni život. Pripreme su bile dobre, ne duge, ali opet kako treba. Posebno mi je drago što sam posle dužeg vremena bio u Novom Sadu.

Na pitanje o famoznom rekordu kaže:

– To nije nikakvo opterećenje, peta uzastopna titula nije imperativ. Imamo svoje ciljeve u Budimpešti. Prvi je plasman u polufinale. A posle šta bude, pa ako treba i priča o rekordima.

Jasno je da Budimpešta nije cilj sezone.

– Tokio… Imamo pod navodnicima dosta vremena. Ovo je priprema ili provera kako god hoćete. A najvažnije je da vidimo koliko sada vredimo.

Na četiri prvenstva Evrope Branislav Mitrović je osvojio isto toliko zlatnih medalja. Na prva dva, u Ajndhovenu i Budimpešti, uskakao je u polufinala i bio čovek prekreta protiv Italije 2012. i Crne Gore dve godine kasnije. Sjajan u tandemu sa Gojkom Pijetlovićem.

Zadovoljan je pripremama:

– Nije bilo mnogo vremena, ali smo odigrali dosta utakmica, dovoljno da se vratimo u našu priču, – kaže Mitrović.

Iza Srbije su dueli sa SAD (2), Hrvatskom i Španijom.

– Imali smo ozbiljne rivale, videli koliko vredimo što je za nas najvažnije. Verujem da smo spremni.

Mnogi smatraju da je Tokio i sada preči od Budimpešte. Pa, da li Mitrović tako misli?

– Ne možemo da gledamo tako daleko. Nije nam sigurno u glavi olimpijski izazov. Sada nam je cilj da postignemo što bolji rezultat na Evropskom prvenstvu. Hoćemo da nastavimo kontinuitet medalja.

Grupa nije teška i to je prednost:

– Dobro je što prvu utakmicu igramo sa Rusima. Posle toga možemo mirno da tempiramo formu za četvrtfinale. Tada počinje oni pravo. Mislim da su od ostalih ekipa Hrvati i Mađari ispred svih, cilj im je olimpijska viza. Zatim slede Italijani, Španci, Grci, Crnogorci. Kao i uvek to su kandidati za visok plasman. Uz nas naravno.