Ulepšavanje „Tesle” i privredna zona od 250 hektara

Izgradnja umetnute poletno-sletne staze (PSS) pored postojeće glavne PSS koja treba da bude obnovljena jedan je od prvih graditeljskih zahvata na Aerodromu „Nikola Tesla” u narednih pet godina. Njega je, između ostalog, najavila francuska kompanija „Vansi erports” kada je najveću srpsku vazdušnu luku pre dve godine na tenderu dobila u koncesiju na 25 godina, a planski dokument koji će omogućiti ulaganje u taj strateški kompleks u Surčinu na javnom uvidu je do 10. februara.

Osim rekonstrukcije i dogradnje, nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) „Nikole Tesle” koji obuhvata 1.870 hektara predviđena je velika transformacija pre svega zemljišta uz auto-put – buduća privredno-komercijalna zona prostiraće se na 250 hektara južno od auto-puta Beograd – Zagreb – kao i izgradnja putne i železničke veze grada i aerodroma.

Podizanje druge poletno-sletne staze, novog putničkog terminala i pratećih tehničkih i servisnih sadržaja predviđeni su tek posle 2043. godine kada „Vansijevo” upravljanje aerodromom prestaje.

– Do 2043. godine koncesionar i Vlada Srbije očekuju 15 miliona putnika godišnje što je trostruko više nego danas i ta brojka je lampica koja signalizira da ima potrebe da se gradi druga pista i novi kompleks aerodroma. Postojeća pista od izgradnje nije rekonstruisana i zato će nju privremeno zameniti umetnuta staza dok glavna ne bude obnovljena. Koncesionar će, kako bude rastao broj putnika u naredne dve decenije, dograđivati objekte za terminal, infrastrukturu – kaže Marko Stojčić, gradski urbanista.

Ceo prostor obuhvaćen planom izdeljen je na pet celina.

Prva koja je zapadno od pristupnog puta viđena je za privredne parkove, logističke centre, špediciju... Istočno je zemljište za drugu, komercijalnu celinu, u kojoj će biti putnički sadržaji i gde je dozvoljeno graditi hotele, kongresni centar, tržne centre,  izložbene salone. U okviru nje je i posebno izdvojen Muzej vazduhoplovstva. To zdanje arhitekte Ivana Štrausa kao spomenik kulture mora da se sačuva, a nacrtom plana predviđena je izgradnja hangara za velike eksponate, radionice, novog dela za izložbe na otvorenom i obnova parkinga za posetioce i zaposlene.
Treća celina je koncesiona zona koja obuhvata postojeći kompleks vazdušne luke i u njoj je, osim zaštitnog zelenog pojasa, planirana  izgradnja javnih saobraćajnica. Četvrta je južno od Vojvođanske i Surčinske ulice, reč je o teritoriji na kojoj su brojni nelegalni objekti od kojih će biti porušeno njih oko četiri odsto, kaže Stojčić.

– To je možda bila i najdelikatnija tema plana jer su prethodnih decenija izgrađeni brojni nelegalni objekti u zoni zaštite aerodroma. Ti ljudi su znali da grade u nedozvoljenoj zoni, ali je takođe jasno da tu niko nije gradio zato što je hteo već morao da bi rešio egzistencijalno pitanje i mahom je reč o izbeglicama iz bivših jugoslovenskih republika. Mi imamo razumevanje za to i rušićemo svega četiri odsto kuća što je maltene beznačajan broj. Sa druge strane imamo i obavezu prema koncesionaru jer je to teritorija gde bi u budućnosti trebalo da bude druga pista – objašnjava Stojčić.

Peta celina je zona budućeg razvoja u kojoj bi osim druge piste trebalo da se nađe i podzemna železnička stanica do koje bi išao „Bg voz” preko postojeće Tehničko-putničke Stanice „Zemun” i nastavljao ka budućem Nacionalnom stadionu u Surčinu. Ta pruga od zemunske stanice podzemnom trasom išla bi do putničkih terminala na aerodromu. Postojeće autobuske linije do „Tesle” neće biti ukinute, navedeno je u nacrtu PDR-a.

Petlja „Aerodrom” biće proširena u profil pune deteline i izgrađen bulevar kao veza Vojvođanske ulice i auto-puta. Ta saobraćajnica imaće po tri trake za svaki pravac, na kružnim tokovima vozila će se isključivati ka privrednim zonama, a planirana je i izgradnja ulica koja će premrežiti komercijalne zone.

– Zbog proširenja aerodroma i novih privredno-komercijalnih zona otvara se oko 10.000 novih radnih mesta. Povećanje broja putnika direktno će se odraziti na turizam u Beogradu. Cilj nam je druga pista što će biti znak da smo postali ozbiljna ne samo turistička, nego i ekonomska destinacija – uveren je Stojčić i dodaje da bi plan koji je izradio Urbanistički zavod Beograda trebalo da bude usvojen do kraja marta.

Muzej vazduhoplovstva, „Trostruki surduk” i „Vrbas”

Osim Muzeja vazduhoplovstva u obuhvatu plana su još dva kulturna dobra – Jevrejsko groblje na Ledinama i arheološki lokalitet „Vrbas” – praistorija, Surčin, navedeno je u nacrtu PDR-a.

Groblje na Ledinama na mestu koje se naziva „Trostruki surduk” jedno je od prvih stratišta Jevreja na području okupiranog Beograda u Drugom svetskom ratu. Tu su Nemci krajem 1941. godine streljali i zakopali grupu od 240 Jevreja i manji broj Roma. Mesto zločina obeleženo je spomen-pločom koju je postavilo Udruženje boračkih organizacija Novog Beograda 20. oktobra 1946.

 Lična karta vazdušne luke

Od 1910. godine do 1958. kada je počela gradnja vazdušne luke 18 kilometara zapadno od Beograda, aerodrom se selio iz Batajnice, preko Donjeg grada Beogradske tvrđave i Pančeva do Novog Beograda.  Pristanišni kompleks aerodroma „Beograd” u Surčinu aprila 1962. otvorio je tadašnji predsednik Jugoslavije Tito. Zdanje su projektovale arhitekte Vladislav Ivković, Dušanka Menegelo Aćimović, Sofija Paligorić Nenadović, Nada Filipon Trbojević i Vesna Matičević. Petnaest godina kasnije arhitekta Slobodan Mihailović projektuje novu zgradu, terminal dva aerodroma.

Od 1979. do danas kompleks u Surčinu nekoliko puta je rekonstruisan, a od 2006. godine u čast srpskog naučnika nosi ime Nikole Tesle.