Stočić s ogledalima

Za francuskog dizajnera nameštaja Žila Lelua mogu se izreći razne kvalifikacije: da je svestran, ali i da je neodređen, da je raznovrstan, ali i da je neodlučan, da šeta kroz stilove nameštaja od jednog komada do drugog, da je čas u domenu francuskog art dekoa, čas u maniru američkog modernizma, a ponekad zaluta i u dvorski francuski stil s kraja 18. veka.

Svejedno, bio je omiljen i uspešan dekorater enterijera kod imućne gradske klijentele, jer je koristio izuzetno kvalitetne materijale, njegova izrada bila je vrhunska bez ijedne zamerke, a detalji dopadljivi.

Konzola s dvostrukim policama „presvučenim” ogledalima spada u njegovu neobičnu kreativnu avanturu. Na njoj nema ni njegovih omiljenih ukrasa (kao na foteljama), ni šarenih, razbacanih cvetića (kao na komodama), ni mreže skupocenih furnira (kao na jednom damskom toaletnom stolu). Na ovoj konzoli, autor je pokušao (i uspeo) da bude sto odsto moderan. Masivna konstrukcija nameštaja je stabilna, matematički precizna i jednostavna. Postament od masivnog drvenog komada čini sistem u besprekornoj ravnoteži s vertikalnim drvenim stubom na koji su pričvršćene dve drvene površine okruglog oblika kao konzole. One su kontrateža strogim pravim uglovima, a tome naročito doprinose ogledala koje pokrivaju paralelno postavljene krugove.

Čemu služi ovakav nameštaj? On može biti stočić uz fotelju, dvosed ili postelju, ali i ukrasni detalj u uglu sobe za cvetne aranžmane koji će se lepo duplirati u ovakvoj sobnoj varijanti.

Čini se čak da je i bez ikakve dodatne dekoracije, ovaj komad nameštaja dovoljan da ukrasi sobni enterijer kao svojevrsna enterijerska skulptura.

Žil Lelu (1883–1961)

Francuski dizajner nameštaja, rođen je u predgrađu Pariza u porodici s dugom umetničkom tradicijom. Sa 16 godina nasledio je očev biznis u dekoraciji nameštaja i enterijera i s rođenim bratom započeo poslove u domenu dekoracije. Posle Prvog svetskog rata završava školovanje na kome se specijalizirao za oblikovanje nameštaja. U Parizu otvara salon „Kuća Lelu” i godine 1925. učestvuje na velikoj internacionalnoj izložbi Dekorativnih umetnosti, gde dobija visoka priznanja za svoj rad. Dizajnirao je enterijere Velikog salona ambasadora Društva nacija u Ženevi, kao i luksuzne enterijere nekoliko prekookeanskih brodova, uključujući i čuvenu „Normandiju” 1933. Njegov rad nastavljaju njegovi sinovi, što potvrđuje da su ovoj porodici dizajn nameštaja i enterijer u krvi, što se u Francuskoj veoma ceni.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs