Očinstvo u prvom planu

Pozorišni, televizijski i filmski glumac Filip Juričić poslednjih nekoliko meseci snima u Beogradu. Od 27. januara gledaćemo ga, posle humorističke serije „Na granici”, i u seriji „Tate”, na Prvoj TV.

Reč je o rimejku argentinske telenovele „Sres papis” po kojoj je scenario napisao Dušan Janković, dok režiju potpisuju Stanko Crnobrnja, Vladimir Aleksić i Filip Čolović.

– U seriji „Na granici” igram Marka Lašića, načelnika policije u Lokvici. Marko je češće ime među mojim ulogama. U dve serije sam bio Nikola, a u tri Marko, i, evo, sada ću prvi put biti Petar. Producentkinja humorističke serije „Tata” Svetlana Drinjaković, direktor „Smart medija produkcije”, u šali mi je rekla: „Slušaj, našli smo ti super ime!”

Radnja ove nove serije smeštena je u savremeni Beograd. Glavni likovi su Petar, Vlada, Marko i Toma, moderni, dobrodržeći i prisutni muškarci koji kroz očinstvo postaju prijatelji. Vlada je tradicionalni i pomalo grub vlasnik picerije, otac trojice dečaka koji ima ogromne probleme sa ženom zbog svoje ljubomore. Marko je nezadovoljni glumac u klimaksu, sa nestabilnim poslom, bivšom ženom i dve ćerke, ali ima i novu, ambicioznu suprugu koja mu je rodila sina. Petar je uspešni advokat, zaljubljen u sebe i svoj način života koji se iz korena menja kada shvati da ima sina za koga nije znao. Toma je fini veterinar koji se doseljava u Beograd sa ćerkom posle smrti supruge kako bi počeo novi život. Životi ove četvorice junaka isprepletaće se na neobičan način što će dovesti do različitih životnih obrta, smeha, intriga, suza, rastanaka, novih ljubavi i prijateljstava u koje će biti upleteni razni ljudi, njihovi prijatelji, žene, devojke, saradnici...

Neka mi publika oprosti...

– Nema ništa lepše od toga kad možeš da biraš. Uloga Petra Malbaše jedna je od zahtevnijih koje sam do sada igrao, možda zbog jezika. Igram Beograđanina. Ako mi se potkradu pogrešni akcenti ili ijekavica, neka mi publika oprosti. Trudio sam se da se što više približim beogradskom govoru što je nekad dosta teško jer snimamo intenzivnim tempom. Kada ste umorniji, sve je teže. Videćemo šta će publika reći. Prvi put tako nešto radim. Glumio sam Dalmatinca, a kada govoriš dalmatinski ili zagorski tek poneka reč je malo drugačija i, naravno, naglasak, a suština jezika je ista.

Razgovaramo u studiju na Dorćolu gde se od oktobra snima serija „Tate”. Čujemo da mu je društvo u Beogradu pravio i njegov stariji sin Jan iz braka sa profesorkom hrvatskog jezika Mateom Roščić. Sa suprugom Nikom Dogan u avgustu prošle godine je dobio sina Lava.

– U Zagrebu je bio štrajk u školama i Jan nije imao nastavu, a kako sam išao za Beograd rekao je: Idem i ja s tobom. Uživao je na snimanju. Beograd mu se jako dopada. Bili smo na Kalemegdanu, šetali smo pored Dunava, vodio sam ga u restoran i u pozorište. Gledali smo „Hasanaginicu”. Moj kolega Nenad Stojmenović sa kojim sam prijatelj petnaestak godina ugostio me je na predstavi. Svojevremeno smo zajedno snimali seriju „Ljubav u zaleđu” i to prijateljstvo je od tada ostalo. Video sam se sa Aleksandrom Srećkovićem Kuburom koji je snimao često serije u Hrvatskoj, pa se poznajemo. Zahvaljujući toj saradnji koja postoji među glumcima koji snimaju u regionu stvorili smo prijateljstva. Pre dve godine sam gostovao sa predstavom u Ateljeu 212. Čak sam i Novu godinu slavio u Beogradu. Sada mi je drago da ga mogu onako u potpunosti doživeti. Ovde imam svoj stan, kvart, dućan, mesaru. Smestili su me na Dorćol. Tu je sada moj mikrosvet. Volim stari grad koji piše neku istoriju i gde je zapravo sve počelo.

Gluma je njegov život

Priča nam da je rođen u Zagrebu, da je u svetu glume od kada se rodio. Njegov otac je glumac Pero Juričić. Od malih nogu živeo je u teatru, tako se „zarazio” da bi ga onda u pubertetu sve to pustilo, ali kada je došlo vreme da upiše studije ipak je odlučio da upiše Akademiju 1999. Aktivno radi od 2003. Često je bio angažovan i na televiziji. Popularnost je stekao ulogom u svojoj prvoj televizijskoj seriji „Ljubav u zaleđu”. Taj period preživeo je, kaže, „kao dečju bolest”. Bio je mlad i koliko god mu je bilo lepo toliko mu je smetala popularnost.

– Tamo gde te žele, tamo je i najlepše raditi. Tako da uživam kad ima posla. Evo, pa i ovaj angažman u Beogradu to potvrđuje. Živim već izvesno vreme ovde i radim s novim kolegama. Ali nikada nisam zapostavljao pozorište. Paralelno igram predstave i snimam serije. Član sam zagrebačkog kazališta „Komedija” poslednjih četiri, pet godina. Minulih 20 godina igram i na drugim „scenama”, na Dubrovačkim igrama. Pozorište je moja baza. Trenutno igram u predstavi „Zaljubljeni Šekspir”.

Da li je, možda, on zaljubljeni Šekspir?

– Jesam, jesam. To mi je baš draga uloga koju sam radio paralelno prošle godine dok sam snimao seriju „Na granici”. Igrao sam u teatru i snimao ovu seriju, bilo je naporno. Ali, dobro je prošlo i kako prolazi vreme sve je bolja i bolja predstava. U tom ansamblu smo svi dobri prijatelji. To je moja kuća u koju se uvek vratim.

Kako je doživeo uspeh serije „Na granici”?

Veruje da svaki dobar projekat izađe iz dobre komunikacije i energije koja se stvori među ljudima. To je njegova prva humoristička serija, „Tate” su druga. Uspeh pripisuje najviše piscima Mirni Milinčić i Vladi Buliću koji su obavili odličan posao. Zadovoljstvo im je bilo da čitaju scenario i da glume. Snimljeno je 120 epizoda i pisci su rešili da stave tačku.

Propala zakletva

U razgovor se uključuje i organizator serije „Tate” i dobacuje:

– Molim vas, upoznajte Emu, Petrovu asistentkinju.

– Uh, sada će da iskoristi priliku da me izgrdi – šaljivo dobacuje Juričić i rukom sakriva lice.

– Filip je dobar partner, ali Petar nije – uz osmeh kaže mlada glumica Tamara Radovanović, kojoj je ovo prva velika uloga sa velikim brojem epizoda, i dodaje: – Stvarno je prijatno raditi s njim. Mnogo toga može da se nauči.

Čujemo da se zakleo da neće igrati u sapunicama ili u projektima zbog kojih će ga biti previše na ekranu, ali da je prešao preko toga posle saveta jednog starijeg kolege...

To se zbilo posle serije „Ljubav u zaleđu”. Dobio je poziv dve, tri godine kasnije. Zapitao se: Kako ću?!

– Igraj, rekao je iskusniji kolega.

– Pa, rekao sam da neću...?

– Rekao, pa porek’o, okončao je dilemu kolega.

Danas mladim glumcima Filip Juričić savetuje da svako ko doživi veliku popularnost, sve ono ružno oko njega ne prima k srcu (što je čuo, video, pročitao) već da uživa u svom poslu.

Pitamo kakvu ulogu ima Ema u životu advokata Petra. Tamara Radovanović kaže da je ona požrtvovana, vredna, radna, osoba punog srca koja, iako njen šef ne obraća pažnju na nju, sve „prljavštine” posprema za njim. Sve do trenutka dok se ne pojavi greh iz prošlosti kad jedno malo dete ulazi u njegov život...

Filipu Juričiću je poziv iz Beograda mnogo značio.

– Ovde ostajem do leta. Imam sve uslove. Idem redovno u teretanu, vežbam. Posle tridesete sve počinje da se menja, dotle ste fit, a posle morate da se pazite.

U Zagrebu igra i tenis. Ovde nema partnera. Možda ga pronađe, ovako preko novina, dodaje u šali. Dakle, veoma vodi računa o kondiciji i fizičkom izgledu. Imao je jednu fazu mršavljenja, došao je do sto kilograma, a za glumaca to nije preporučljivo. „Tako gubiš na mogućim budućim ulogama”, upozorava Filip Juričić.