Mnogo impičmenta ni oko čega

Oni koji su pokrenuli postupak za smenu Donalda Trampa nadali su se da će to biti najbolja prilika za sticanje izbornih poena, ali je navodni politički događaj par ekselans birače ostavio prilično ravnodušnima.

Juče je u Gornjem domu Kongresa počelo suđenje u okviru procedure za opoziv predsednika (impičment). Demokratska stranka, koja vlada u Predstavničkom domu i koja je insistirala na impičmentu, očekivala je da će se predsednikov rejting istanjiti, dok su republikanci očekivali da će se opoziv demokratama obiti o glavu i da će izgubiti umerene birače. Ipak, anketa sajta „538”, specijalizovanog za istraživanja javnog mnjenja i političke analize, pokazuje da se nije dogodilo ništa od toga. Ni Tramp ni demokrate nisu izgubili podršku birača zbog ovog „istorijskog događaja”. I pored toga što se na Kapitolu odigrava nesvakidašnji događaj, to glasače nije pokolebalo u nameri da na ovogodišnjim predsedničkim izborima glasaju za stranku za koju su glasali i pre impičmenta.

Slučaj protiv Trampa počeo je da se gradi posle predsednikovog letošnjeg razgovora sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, kod koga je lobirao da se pokrene istraga protiv bivšeg američkog potpredsednika Džoa Bajdena. Bajden je najjači demokratski kandidat na ovogodišnjim predsedničkim izborima. Njegov sin je posle dolaska prozapadne vlade u Kijevu dobio unosan posao u tamošnjoj gasnoj kompaniji, što je Tramp želeo da se ispita. Kako je Bela kuća neko vreme posle toga blokirala vojnu pomoć za Ukrajinu, demokrate su u tome videle dokaz da je Tramp uslovljavao Zelenskog i podređivao nacionalne interese ličnoj koristi. Demokratski kongresmeni su počeli da prikupljaju dokaze i ispituju svedoke, što je dovelo i do zvaničnog pokretanja postupka za smenu. Donji dom Kongresa je krajem decembra izglasao opoziv, a procedura je prošle nedelje dospela u Senat, gde će se Trampu suditi na osnovu dve tačke optužnice: zloupotreba državnog položaja i opstrukcija istrage na Kapitolu. Kako većinu u Gornjem domu čine republikanci, gotovo je sigurno da će predsednik biti oslobođen optužbi i ostavljen na funkciji.

I demokratski kongresmeni su znali da nemaju šanse da stvarno uklone Trampa, ali su verovali da će predsedniku svejedno škoditi da prolazi kroz „blato” u izbornoj godini. Zato uporno ponavljaju pred kamerama da je šef Bele kuće prekršio ustav i ugrozio nacionalnu bezbednost. Ipak, teške reči nisu promenile stavove građana, pa je i dalje, prema istraživanju „Galupa”, 51 odsto građana protiv Trampove smene. Ni Republikanska stranka ne želi da propusti priliku da ocrni protivnički tabor, pa impičment naziva „spletkarenjem”, „sprdnjom”, „prevarom” i „prekrajanjem izborne volje građana”.

Prema oceni „Vašington posta”, postupak za smenu nije uticao na neopredeljene birače, ne menja ni stavove umerenih glasača, već jedino može da najzagriženije demokrate i republikance učini još vatrenijim podržavaocima svojih partija.

Kako piše informativni sajt „Hil”, za liberale nije bila toliko rizična odluka da pokrenu impičment koliko da bezrezervno osude likvidaciju iranskog generala Kasema Solejmanija. U žaru političke borbe više su kritikovali američkog predsednika nego Teheran, zaboravljajući da 70 odsto Amerikanaca u Iranu vidi neprijateljsku državu. Takođe su i širili paniku da će Solejmanijevo ubistvo dovesti do trećeg svetskog rata, pa bi Tramp, sad kad su se tenzije sa Iranom smirile, mogao da iskoristi priliku da poruči biračima da su demokrate izgubile spoljnopolitički kredibilitet.