Hrčak traži poslastice

Najpoznatija vrsta hrčaka je sirijski ili zlatni hrčak (mesocricetus auratus), koji se najčešće uzgaja kao kućni ljubimac i nekada se naziva i „otmeni” hrčak. Oni će se do smrti boriti ako se osećaju ugroženim u svom staništu, tako da za njih važi pravilo „jedan hrčak – jedan kavez”.

Kao kućni ljubimci drže se još tri vrste patuljastih hrčaka: Kembelov hrčak, beli hrčak (koji postaje beo samo zimi, kada se sati obdanice smanje), hrčak Roborovskog i kineski hrčak (cricetulus griseus), koji je jedini u ovoj grupi s dugačkim repom (oko četiri santimetra).

Briga o hrčcima svih vrsta je veoma jednostavna i slična. Patuljasti hrčci su veoma socijalni i često se drže s još jednim hrčkom u kavezu istog pola da bi se sprečila usamljenost. Izuzetak je zlatni hrčak. Kineski hrčak može takođe da se drži u parovima ili grupama, ali zahteva veoma veliki prostor u kavezu, da bi živeo mirno.

Hrčci nisu nezavisni od prirode i ne preporučuje se da budu kućni ljubimci male dece.

U mnogim zemljama, Kembelov hrčak je popularniji od zimskog, dok je obrnuto u evropskim zemljama. Kineski i hrčak Roborovskog veoma su retki na tržištu i mogu se kupiti samo u najpoznatijim lancima prodavnica.

Veoma su popularni ljubimci širom sveta, osim u Australiji i Novom Zelandu, gde su zabranjeni zbog velike ekološke katastrofe. Iz prodavnice kućnih ljubimaca veliki broj hrčaka je pobegao, namnožio se i čini veliku štetu usevima. Tako su postali glavne štetočine i ozbiljan problem za Australiju.

Pripitomljavanje hrčka (posebno dresura) nije jednostavno kao što izgleda. Iziskuje dosta strpljenja i umešnosti, pri čemu hrčak sve izvodi uz obaveznu poslasticu – suncokret, orah ili suvo grožđe koje ovaj glodar veoma voli.

Prvo se počinje s privikavanjem na ruku koja se pruža u kavez s poslasticom na dlanu. Pre nego to je pojede, hrčak će prvo da njuši ponuđenu hranu. Posle nekoliko takvih postupaka možete da pokušate da ga pomilujete kako bi stekao poverenje u odgajivača.

Tada dolazi na red iznošenje iz kaveza i stavljanje na sto. Pošto imaju slab vid treba da pazite da ne padnu, da ih milujete i tiho ponavljate ime. Tako se privikavaju na okolinu.

Poslastica treba da im bude stalno u visini s koje mogu da je dohvate. Na zadnjim nožicama ostavljaju se da stoje nekoliko sekundi, a posle sve duže dok ne počnu da „šene”.

Kasnije će i bez poslastice da stoje ako im se ruka drži iznad glave. I ostale komande izvode se slično. Tako, recimo, ako želite da nauči skakanje kroz obruč, hranu stavite ispred obruča i recite „skoči”.

U početku hrčak je nervozan i ne treba ga držati na bučnim mestima niti mu kavez treba premeštati s jednog na drugo mesto, jer ni to ne voli. On zahteva mir i tek kada se privikne na okolinu, možete da počnete s pripitomljavanjem.

Osnovnu hranu hrčka čine žitarice, pored kojih voli i povrće i voće, koje ne smete da mu dajete u velikim količinama. Ne treba mu davati ni mnogo vode, kao ni hranu koja sadrži mnogo vode. Za hrčka je dobro mleko u prahu, koje ne sme da se ovlaži. Veliki je sladokusac, a naročito voli kolače, slatko, puding i griz. Samo i u tome ne treba preterivati. Hranu mu treba davati uvek u isto vreme, najbolje u rane večernje sate i hranilicu držati uvek na istom mestu.

Sve u svemu, hrčak je idealan ljubimac za porodicu. Nije im potrebno puno prostora i jednostavni su za održavanje. Aktivni su noću, a danju spavaju. Vesele su i razigrane životinjice. Pogodnije su za stariju decu koja o njima mogu da se brinu. Očekivani životni vek hrčka iznosi dve do tri godine. Izvrstan je ljubimac za decu školskog uzrasta koja kroz druženje s njim, proučavanjem njegovih navika, iz direktnog kontakta dolaze u bliži odnos s prirodom i nekim njenim procesima.