„Ustavni rat” u Turskoj

Specijalno za „Politiku”
Istanbul, 6. juna – „Ovo je istorijska presuda. Ona nagoveštava da dolaze teška vremena za vladajuću Partiju pravde i razvoja.”

Ove reči Husametina Džindoruka, jednog od veterana turske političke scene, najbolje oslikavaju sadašnju krizu u Turskoj. Spor zbog feredža – koje je Ustavni sud juče ponovo zabranio na državnim univerzitetima – širom je otvorio vrata za politički cunami: zatvaranje vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), pad vlade Tajipa Erdogana i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, drugi put za nepunu godinu dana.

To je samo početak „ustavnog rata”. „Feredže (njihovo privremeno vraćanje na univerzitete) proizvod su verskog fanatizma. Realni cilj AKP nije da se unapredi školstvo, nego da religiju ubaci u sistem obrazovanja i javne institucije, da Tursku pretvori u islamističku državu. Taj rizik se svakodnevno povećava. Jedini način da se društvo zaštiti jeste da se zabrani vladajuća partija”, kaže glavni tužilac Abdurahman Jalčinkaja, koji je zatražio da se ta stranka stavi van zakona, a njeni čelnici, uključujući premijera Erdogana i šefa države Abdulaha Gula, na pet godina udalje iz političkog života zemlje.

Zbunjenost u vladi

U AKP kao da su zatečeni, iako se ovakva presuda Ustavnog suda mogla očekivati. Danas treba da se održi vanredno sazvani sastanak najužeg rukovodstva stranke, na kome će se raspravljati šta dalje. Pogotovo što je posle jučerašnje odluke Ustavnog suda izvesno da će najverovatnije ona uskoro biti – zabranjena. Premijer Erdogan zbog toga neće ujutro otputovati u Švajcarsku.

 Predsednik Abdulah Gul, jedan od glavnih pobornika feredža, sada na mukama, samo je izjavio da je to „pravni proces”. I ništa više. Ćuti i premijer Erdogan, koji svojim biračima godinama obećava da će vratiti feredže u državne univerzitete.

 „Presuda je potvrdila postojanje pravne oligarhije u Turskoj”, kaže jedan od zvaničnika AKP Husein Kutlu. U toj stranci ističu da se Ustavni sud nametnuo kao sila iznad parlamenta i društva, koja jednim potezom može da stavi van snage ustavne amandmane koji su legalno usvojeni u Medžlisu.

U opoziciji likuju, mada se se plaše novih, dubljih podela. Pogotovo zato što je pred Ustavnim sudom pokrenut poseban postupak koji bi mogao da dovede do zatvaranja vladajuće stranke i političko-parlamentarnog zemljotresa u zemlji.

Izgubljene milijarde dolara

„Oni koji vladaju Turskom moraju to da rade odgovorno i da pri tom poštuju ustav. U poslednje vreme ti principi se, nažalost, često krše. Mi nismo srećni što smo morali da se obratimo sudu, ali oni nisu hteli da čuju naša upozorenja”, kaže lider Republikanske narodne partije Deniz Bajkal, koja je i pokrenula postupak pred Ustavnim sudom.

Kao što se moglo očekivati, jučerašnju presudu su pozdravili u armijskom vrhu. Generali, uz sudije i rektore univerziteta, slove za prvoborce sekularne Turske. „Svi mi moramo da poštujemo sudske odluke. Turska je sekularna, demokratska socijalna, pravna država. Niko ne može da krši te principe”, vojnički kratko ali jasno je upozorio načelnik generalštaba Jašar Bujukanit.

Turska ulazi u vrelo političko leto: sudar stare, sekularne strukture i novih, konzervativnih vlastodržaca, stigao je do usijanja. Armija je doskoro često izvodila tenkove na ulice Ankare i obarala vlade. Ali vremena su se promenila. Mnoge kolege danas pišu da je „pravni udar” nezaobilazan, da će Turci uskoro na birališta. Ustavni sud, doduše, još nije zakazao sednicu na kojoj će raspravljati o predlogu da se zatvori vladajuća partija. Ali posledice sadašnje krize se osećaju na svakom koraku. Na berzi u Istanbulu kurs lire i promet akcija je od juče u padu. Zbog političke neizvesnosti već je izgubljeno 13 milijardi dolara, pošto se strani investitori plaše novih potresa. U Briselu ne kriju zabrinutost i upozoravaju da bi pad vlade usporio približavanje Ankare Uniji.