Vazduh zagađen, struja skupa a auto još skuplji

Automobili na struju u garaži i centralno grejanje u stanu, formula su na koju računaju predstavnici države u borbi za čistiji vazduh. Građani ove mere vide kao utopijske, primenjive samo u daleko bogatijim zemljama od Srbije. Toj tezi u prilog govore i prošlogodišnji podaci: kupljeno je svega 34.000 novih i 140.000 polovnih automobila, za koje su građani u proseku izdvajali oko 5.000 evra. Imaju li ovaj podatak na umu članovi vladine radne grupe koji najavljuju da će zagađenje vazduha smanjiti tako što će finansijski pomoći građane u kupovini hibridnih i električnih vozila, čija cena u slučaju jeftinijeg modela iznosi više od 20.000 evra?

– Ekonomska moć naših građana je slaba. Od svih prodatih novih automobila, više od 50 odsto je kupljeno na kredit ili lizing. Broj onih koji kupuju nove automobile u opadanju je. Čak 70 odsto uvezenih polovnih vozila starije je od deset godina. A prosečna starost srpskog voznog parka jeste između 15 i 17 godina. Čini mi se da je ideja da Srbija vozi električne ili hibridne automobile ipak demagoška  – objašnjava za „Politiku” Dejan Stojaković, koji je već mnogo godina zaposlen u auto-industriji.
Naš sagovornik ima drugo rešenje: subvencije treba dati onim građanima koji u svoje četvorotočkaše žele da ugrade plin. Stojaković predlaže da se eko-takse, koje auto-kuće moraju da plate pri uvozu svakog novog automobila, preusmere na građane.

– One iznose 12.000 dinara po toni vozila, dok se ta obaveza ne odnosi na stare automobile. Ugradnja plina košta između 700 i 1.000 evra, pa bi država mogla da novac koji dobije od eko-taksi preusmeri i građane podstakne da ugrađuju plin – ističe Stojaković i dodaje da je jedno rešenje i što brža zabrana uvoza vozila s oznakom motora „evro 3”.

Kako ova vozila ne mogu preko noći da nestanu sa ulica, a gotovo jednako je nemoguće da građani preko noći pronađu novac za skupa vozila na struju, dobar primer stiže iz komšiluka. Naime, Rumunija je od 2005. do 2008. sprovodila program zamene automobila starijih od 12 godina novim. Rezultat ove akcije nije bilo samo smanjenje prosečne starosti automobila (sa 13 na 10,7 godina), već je zabeležen pad ukupnih emisija ugljen-dioksida i azotnih oksida kada je reč o drumskom saobraćaju.

Za ovaj program bilo je potrebno izdvojiti oko 15 miliona evra. Dobra vest je da Rumunija ima duplo više automobila od nas, pa to znači da bi rešenje našeg problema bilo jeftinije.

Osim vozača starih vozila, na crnoj listi su i oni koji u svojim domovima imaju kotlarnice. Da li će zimu da prebrode ložeći drva, ugalj ili možda gume, teško je kontrolisati. Podaci pokazuju da se skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji greje na čvrsto gorivo. Zato se još sa hitnog sastanka koji je prošle nedelje sazvala premijerka Ana Brnabić čula ideja da će podržati sve one koji bi da se priključe na sistem centralnog grejanja. Pomoć su tada obećali i onima koji odluče da ih greju gradske toplane.

Ali čak i kada bi većina domaćinstava odlučila da zatvori svoje kotlarnice, ostaje činjenica da jedan broj toplana i dalje dobija toplotnu energiju korišćenjem „prljavijih” fosilnih goriva, uglja i mazuta, da je infrastruktura stara u proseku oko 25 godina i kao takva nedovoljno efikasna, i to i u pogledu proizvodnje toplotne energije i u distributivnoj mreži, gde beleži znatne gubitke. A za osavremenjavanje sistema, tako da bude prihvatljiv iz ugla zaštite vazduha, potrebne su investicije od oko 550 miliona evra. Za završetak gasifikacije pak, prema Strategiji razvoja energije, treba izdvojiti milijardu evra iz republičkog budžeta i iz kase „Srbijagasa”. Rok je 2030.

– Oko 77 odsto toplana koristi prirodan gas, 13 odsto mazut, a deset procenata ugalj. Postoje mesta, poput Pirota, u kojima ne postoje uslovi da se stvori gasovodna mreža, ali očekuje se da će to promeniti „Turski tok” – kaže direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović.
Koliko prosečno domaćinstvo košta priključak na gradsku toplanu, ističe, nemoguće je reći jer zavisi od više faktora – veličine objekta, energetske efikasnosti…

Ali navodi da osim priključka, treba platiti i projekat, opremu, stručni nadzor… Nezadovoljni odzivom građana, pojedine toplane u Srbiji prepolovile su cenu priključka, a mnoge od njih su na sebe preuzele troškove izgradnje. Ipak, ekonomski stručnjaci napominju da je ključ uspeha najpre u izmeni sistema naplate, što bi značilo da se umesto nepravičnog obračuna po kvadratu stana, iznos na računu određuje po utrošku.