Velikani žele povratak na vrh

Na 13. prvenstvu Evrope u fudbalu učestvovaće sedam od dosadašnjih osam prvaka Starog kontinenta. Izostaće samo Danska, senzacionalni šampion iz 1992. godine, koja je jedina stigla do titule iako se nije ni kvalifikovala, iz nama dobro poznatih razloga (Jugoslavija suspendovana zbog sankcija Ujedinjenih nacija).

Od 26 reprezentacija koje su učestvovale na prethodnim takmičenjima najviše uspeha imala je Nemačka. „Panceri”, kojima će ovo biti rekordno deseto učešće na završnom turniru (u prva tri takmičenja nisu igrali), tri su puta bili prvaci, dva puta vicešampioni i jedanput treći. Odigrali su i najviše utakmica na finalnim turnirima (32), ostvarili najviše pobeda (15), uz Francusku i Holandiju postigli najviše pogodaka (45) i osvojili najviše bodova (44). Međutim, na poslednja dva prvenstva nisu uspeli da prođu takmičenje u grupi.

Na ovom prvenstvu debitovaće jedan od organizatora Austrija i Poljska, drugoplasirana selekcija grupe u kojoj je bila naša reprezentacija.

Posle iznenađujućeg trijumfa Grčke pre četiri godine u Portugaliji, među favoritima za novi trofej najčešće se ubrajaju: Nemačka, Španija, Italija, Francuska, Holandija i domaćin prethodnog takmičenja, koji se jedini od njih nikada nije domogao trona. Zanimljivo je da će barem jedan od ovih evropskih velikana ispasti već posle takmičenja u grupi, pošto su u „grupi smrti” zajedno Francuska, Italija i Holandija.

U dosadašnjim međusobnim duelima, kojih će biti i u Austriji i Švajcarskoj, najviše uspeha imali su Francuzi. „Galski petlovi” su zabeležili pet pobeda u osam susreta. Poraženi su jedino od Holandije 3:2 u Amsterdamu 21. juna 2000. u takmičenju po grupama i to u trećem kolu u susretu koji je igran za prestiž i „lakšeg” rivala u četvrtfinalu (četiri godine ranije „trikolori” slavili boljim izvođenjem jedanaesteraca u Liverpulu). Dva puta su bili bolji od Španaca, uz remi pre 12 godina u Lidsu, takođe dva puta su u polufinalu eliminisali Portugalce posle produžetaka (1984. i 2000. godina). Italijane su pobedili u finalu 2000. u Roterdamu „zlatnim golom” Davida Trezegea u 103. minutu (2:1), a nikada se nisu sastali s Nemcima.

Polovinu od osam utakmica Holandija je igrala protiv Nemačke. Slavila je 1988. u Nirnbergu (2:1) i 1992. u Geteborgu (3:1), izgubila 1980. u Napulju (3:2), dok je 2004. u Portu bilo nerešeno (1:1). Uz mečeve s „trikolorima”, jedanput su penalima poraženi od Italijana 2000. u Amsterdamu i Portugalaca četiri godine kasnije u Lisabonu (2:1).

Aktuelni svetski prvak nije doživeo ni jedan neuspeh u 90 minuta. Italija je poražena samo od Francuza u pomenutom roterdamskom finalu. Pobedila je samo Španiju 1:0 pre dve decenije u Frankfurtu, a čak četiri puta igrala nerešeno: dva puta s Nemačkom (u Dizeldorfu 1988. 1:1, a 0:0 u Mančesteru 1996) i po jednom sa Španijom (1980. u Milanu 0:0) i Holandijom (0:0 u amsterdamskom polufinalu 2000, pa 3:1 jedanaestercima došli do finala).

Portugalci su u sedam mečeva ostvarili tri pobede i po dva remija i poraza (oba u produžecima). „Pregazili” su „pancere” u Roterdamu 2000. sa 3:0, savladali 2004. kod kuće komšije s Pirinejskog poluostrva sa 1:0 i Holandiju sa 2:1.

Najtrofejnija evropska fudbalska nacija Nemačka ne može da se podiči uspehom u duelima s ovim rivalima. Zabeležila je samo dve pobede, uz po četiri remija i poraza i gol-diferenciju 9:13. Pored pomenutog trijumfa protiv Holandije u Napulju, jedino su 1988. savladali Španiju u Minhenu 1:0. Remizirali su s Portugalcima u Strazburu 0:0 (1984), dva puta s Italijom i jedanput s Holandijom.

Španija je u devet utakmica ostvarila samo pobedu protiv Nemačke 1:0 pre 24 godine u Parizu. Uz četiri poraza, tri puta je igrala nerešeno, a gol-razlika joj je 4:10.