Ne dirajte stari savski most

Starosedelac sam Beograda. Iako sam duboko zagazio u devetu deceniju života, i dalje pažljivo pratim aktuelna zbivanja u rodnom gradu. Posebno se interesujem za urbanističke poduhvate gradskih vlasti koji često izazivaju opravdani gnev građana. A kako i ne bi kada se istovremeno rekonstruiše većina glavnih saobraćajnica i trgova i  narušava staro jezgro grada, a da se ne vod nimalo računa o istorijskoj vrednosti pojedinih objekata.

Nije pošteđena ni zakonom zaštićena kalemegdanska tvrđava i time je narušen ugled države. Koliki su materijalni troškovi zbog loše izvedenih radova, verovatno nikada nećemo saznati.

Sve što je do sada loše urađeno nije sprečilo gradske vlasti da i dalje prave ambiciozne planove koji imaju za cilj, kako kažu, da  „ulepšaju Beograd”.

Pošto je zanemarljiva grupa građana, putem internet ankete dala podršku gradskim vlastima, odmah je odlučeno da se stari gradski most preko Save razmontira i preseli na poljanu blizu Muzeja savremene umetnosti. Neoprostivo je i nedopustivo da nije uzet u obzir i istorijski značaj starog mosta.

Nemački okupator je 1942. izgradio most za svoje potrebe, ali je taj isti most postao svedok  nemačkog poraza, jer Nemci nisu uspeli da ga dignu u vazduh pri povlačenju – zahvaljujući našem građaninu učitelju Miladinu Zariću, koji je hrabrošću i požrtvovanjem osujetio njihove namere.

Stari most svojim lukom grli reku i spaja dve obale. Samim tim trebalo bi da postane zaštitni znak Beograda, jer je strancima lako prepoznatljiv i često im služi kao orijentir.

Ako se Pariz prepoznaje po Ajfelovoj kuli,  zašto se Beograd ne bi prepoznavao po starom savskom mostu? Dok svi  veliki gradovi grade mostove preko reka, mi i one postojeće razgrađujemo.

Dr Miroslav Todorović,
Beograd