Не дирајте стари савски мост

Староседелац сам Београда. Иако сам дубоко загазио у девету деценију живота, и даље пажљиво пратим актуелна збивања у родном граду. Посебно се интересујем за урбанистичке подухвате градских власти који често изазивају оправдани гнев грађана. А како и не би када се истовремено реконструише већина главних саобраћајница и тргова и  нарушава старо језгро града, а да се не вод нимало рачуна о историјској вредности појединих објеката.

Није поштеђена ни законом заштићена калемегданска тврђава и тиме је нарушен углед државе. Колики су материјални трошкови због лоше изведених радова, вероватно никада нећемо сазнати.

Све што је до сада лоше урађено није спречило градске власти да и даље праве амбициозне планове који имају за циљ, како кажу, да  „улепшају Београд”.

Пошто је занемарљива група грађана, путем интернет анкете дала подршку градским властима, одмах је одлучено да се стари градски мост преко Саве размонтира и пресели на пољану близу Музеја савремене уметности. Неопростиво је и недопустиво да није узет у обзир и историјски значај старог моста.

Немачки окупатор је 1942. изградио мост за своје потребе, али је тај исти мост постао сведок  немачког пораза, јер Немци нису успели да га дигну у ваздух при повлачењу – захваљујући нашем грађанину учитељу Миладину Зарићу, који је храброшћу и пожртвовањем осујетио њихове намере.

Стари мост својим луком грли реку и спаја две обале. Самим тим требало би да постане заштитни знак Београда, јер је странцима лако препознатљив и често им служи као оријентир.

Ако се Париз препознаје по Ајфеловој кули,  зашто се Београд не би препознавао по старом савском мосту? Док сви  велики градови граде мостове преко река, ми и оне постојеће разграђујемо.

Др Мирослав Тодоровић,
Београд