Na deo Ložionice nasuta zemlja

Ložionica, okretnica i vodotoranj u kompleksu nekadašnje Glavne železničke stanice predstavljaju kulturno dobro i uživaju status prethodne zaštite. Ali ova tri objekta poslednjih godinu dana su u više nego jadnom stanju. Od pre nekoliko dana na već urušene zidove depoa smeštenog uz Ložionicu, „naslonile” su se ogromne količine zemlje. Zemlja je tu izbačena prilikom kopanja dubokog kanala za postavljanje kablovskog voda koji će se protezati od Autokomande do Savskog amfiteatra. Investitor ovih radova je „Elektromreža Srbije”.

Koliko će depo moći da izdrži ove, ali i neke buduće poslove na ovom prostoru pitanje je jer je ovaj objekat načeo zub vremena. U Kancelariji za saradnju sa medijima Vlade Srbije kažu da su trenutno u toku radovi na infrastrukturi, ali oni nisu masivni i ne mogu da ugroze objekat.

Iz ove zgrade koja je jedno vreme važila za „istureno odeljenje” Muzeja železnice pre dve godine i to posle pljačke izvučene su neke od najznačajnijih i najstarijih srpskih lokomotiva. Ostatak starih železničkih mašina još iz pretprošlog veka najverovatnije je završio na nekom od otpada sekundarnih sirovina. Sada je depo ogoleo, zidovi su mu dopola urušeni, a u jedan deo se uselila i porodica pa se iz ulubljenog odžaka probija tanak dim.

Ceo ovaj prostor sa tri-četiri preostala vagona zarastao je u kiselo drvo i korov i potpuno je zapušten. Sa žice, ispred jedne od obližnjih porušenih zgradica, visi tek opran veš, a u jednom od vagona vidi se da neko povremeno stanuje.

Iako izgleda kao da je Ložionicu pregazilo vreme, da je zaboravljena i ostavljena od svih, tračak nade da će biti sačuvana i preuređena ipak postoji.

Kako su nam u rekli u Kancelariji za saradnju sa medijima Vlade Srbije, prostornim planom posebne namene predviđeno je da se na delu na kojem se nalaze Ložionica, vodotoranj i okretnica napravi objekat kulturne namene.

– Prostorni plan predviđa izradu javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa koji bi, pored Ložionice i okretnice, obuhvatio i vodotoranj. Objekat Ložionice sa okretnicom i vodotoranj biće adaptirani u moderan i kreativan prostor, a sve pod pokroviteljstvom nacionalne platforme „Srbija stvara” i kabineta predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić. Kompletan projekat adaptacije Ložionice i vodotornja biće finansiran iz zajma Razvojne banke Saveta Evrope. Realizacija ovog projekta biće završena u naredne dve godine, a sve pripreme u vezi sa njim uključen je i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda – stoji u odgovorima Kancelarije.

Devedeset pet godina od izgradnje

Prva „staja za lokomotive”, vodostanica i rampa za utovar uglja počela je da se gradi 1883. godine iza Pošte. Ali ona nije zadovoljavala sve veće potrebe železnice pa je počela izgradnja veće i bolje Ložionice. Ona je završena 1925. godine, a sa radom je krenula godinu dana kasnije.

Ložionica je rađena prema projektu inženjera Nikole Raičkovića.

Imala je veliku modernu polukružnu halu namenjenu za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, sa 31 mestom, novu okretnicu i administrativnu zgradu. U ložioničkom kompleksu nalazile su se kovačnica, strugara, radionica, livnica i fabrika gasa.

Vodotoranj se nalazio na mestu današnjeg. Postoje tvrdnje da je projekat za njega uradio Milutin Milanković, ali to nikada nije potvrđeno. Vodotoranj je uništen u toku Drugog svetskog rata, a na njegovom mestu izgrađen je današnji.