Impičment povećao Trampovu popularnost

Nakon što je isprobala sve druge načine, Demokratska stranka se suočila sa tim da će Donalda Trampa moći da ukloni iz Bele kuće jedino ako ga pobedi na izborima.

Šef vlade u Vašingtonu prekjuče je oslobođen optužbi za zloupotrebu državnog položaja i opstrukciju pravde, čime je Senat stavio tačku na postupak za opoziv, pokrenut krajem prošle godine u Predstavničkom domu. Ako je tvitovao Tramp, bila je to „pobeda države nad prevarom impičmenta”.

Senatori su glasali po partijskim linijama, pa je republikanska većina sačuvala republikanskog predsednika na funkciji, prenosi „Politiko”. Izuzetak je nekadašnji predsednički kandidat Mit Romni, jedini konzervativni senator koji je glasao za smenu. I sa ovim „prebegom”, liberali su ostali daleko od dvotrećinske većine koja im je bila potrebna da bi primorali stanara Avenije Pensilvanija da promeni adresu. Kako su znali da o Trampovoj sudbini na kraju odlučuje Senat, a ne Predstavnički dom, gde oni vladaju, pitanje je šta im je sve ovo trebalo.

Jedan od odgovora je sticanje prednosti na ovogodišnjim predsedničkim izborima. Čim je donji dom Kongresa podigao optužnice, Tramp je zvanično opozvan, postajući tek treći predsednik u američkoj istoriji protiv koga se vodio postupak za smenu. Prva optužnica ga je teretila da je zloupotrebio državni položaj kad je prošlog leta zatražio od Ukrajine da otvori slučaj protiv nekadašnjeg američkog potpredsednika Džoa Bajdena. Druga ga je sumnjičila da je probao da zaustavi istragu koja se ovim povodom povela na Kapitolu.

„Zauvek je opozvan. To se nikad ne može izbrisati”, ocenila je prva demokratkinja u Kongresu, predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

Suprotno nameri pokretača, proces je osnažio Trampa. Kako je pokazalo istraživanje „Galupa”, popularnost mu je porasla na gotovo 50 odsto (njegov rekord). Podržava ga skoro 95 odsto glasača Republikanske stranke, što znači da je preuzeo kontrolu nad partijom sa kojom jedva da je imao bilo kakve veze do izbora 2016. To objašnjava i zašto su svi republikanski senatori osim Romnija glasali protiv opoziva iako su neki od njih izjavljivali da je Tramp pogrešio kad je zamolio stranu vladu da istraži njegovog političkog protivnika.

Bajden je jedan od kandidata demokrata na novembarskim izborima, koji su za ovu stranku loše počeli ne samo zbog toga što im je propao opoziv već i zbog toga što zamalo da im propadnu i prvi partijski izbori. Njihovo ovonedeljno nadmetanje za nominaciju u Ajovi i po oceni liberalnih medija bilo je fijasko jer su, usled otkazivanje aplikacije za unos glasova, saopštili rezultate sa velikim zakašnjenjem.

Demokratska stranka je od prvog dana pokušavala da Trampa predstavi kao nelegitimnog predsednika. Nema toga za šta ga nisu sumnjičili: korupcija, podmićivanje, mešanje u rad nezavisnih organa, čak i izdaja. Otkako se letos pojavila ukrajinska afera, više se niko nije sećao ruske afere, koja je dotad bila najjači argument demokrata zašto treba smeniti predsednika. Iz njihovih su redova stizale najglasnije optužbe da je Tramp na prošlim izborima radio u dosluhu sa Rusijom, koja je, prema saznanjima obaveštajne zajednice, hakovala njihov server. Priča o šurovanju sa Moskvom nije prestala ni kad je specijalna istraga utvrdila da Trampov izborni štab nije sarađivao sa vladom na Crvenom trgu.

Izborni štab šefa Bele kuće poručuje građanima da su demokrate samo trošile vreme i novac na impičment dok je Tramp smanjio poreze, potpisao novi trgovinski sporazum sa Kanadom i Meksikom, povećao budžet za Pentagon i formirao Svemirske snage. Iz republikanskog tabora ističu da ni ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija ni trgovinski ratovi niti bilo koja druga Trampova odluka za koju su demokrate tvrdile da će izazvati katastrofu (zasad) nisu destabilizovali zemlju. Demokrate još osmišljavaju strategiju. Iako su želele da postupkom za smenu predsednika povećaju izlaznost svojih simpatizera, stranački predizbori su u Ajovi okupili za trećinu manje birača nego predizbori 2008. Svaki izbor je bio loš kad je reč o impičmentu. Kao što im sad deo birača zamera što se isuviše bave ličnošću predsednika umesto sopstvenom politikom, drugi deo bi im zamerio da ništa nisu probali da urade da ga smene.