​I dolari visoko lete

POSLOVOĐA MISTER TRAMP: U američkoj prodavnici oružja odavno nije bila takva gužva. Posao je gotovo ludački krenuo kada je za „poslovođu” došao izvesni Donald Tramp. Kažu da je pomenuti trgovac, mister Tramp, imao sreću da se u Belu kuću uselio čovek istog imena i prezimena koji je počeo da vodi Sjedinjene Američke Države kao privatnu firmu koja preti, uslovljava, ucenjuje i uspešno naplaćuje čak i prijateljstvo.

Poslednjih meseci u Trampovoj prodavnici oružja najveća gužva je na odeljenju vazduhoplova. Kupce najviše interesuje ponos američkog ratnog vazduhoplovstva – borbeni avion F-35. Belgija je u oktobru prošle godine kupila 34 aviona F-35 za koje će iskeširati 4,25 milijardi dolara (neki izvori kažu 3,8 milijardi dolara). Belgijanci će, prema slovu ugovora, američke avione početi da dobijaju od 2023. godine.

Posle Belgije u papreno skupu kupovinu F-35 uključila se i Poljska. Vlasti u Varšavi koje uporno pokušavaju da se nametnu kao najveći prijatelj i najpouzdaniji partner SAD u Evropi pazarile su 32 američka borbena aviona za 4,6 milijardi dolara. Očekuje se da Poljska avione preuzme od 2024. do 2030. godine.

„Ovo je izuzetan dan za poljsko ratno vazduhoplovstvo i bezbednost Poljske i našeg dela Evrope”, izjavio je povodom kupovine aviona šef države Andžej Duda.

A cenu niko ne pominje. Poljaci su se, inače, već nekako navikli da skupo plaćaju američko prijateljstvo. Varšava je 2018. godine kupila američki odbrambeni sistem „patriot” za koji je platila 4,75 milijardi dolara što je bio najveći vojni izdatak u poljskoj istoriji.

Među državama čiji dolari lete u nebo našla se i Bugarska. Naše komšije sredinom prošle godine platile su Amerikancima 1,2 milijarde dolara za osam aviona F-16 blok 70 i prateću opremu i naoružanje.

U red za kupovinu američkih aviona stala je Grčka. Atina je najavila želju da kupi eskadrilu F-35 ali i plati modernizaciju svojih borbenih vazduhoplova F-16.

STRATEŠKA PORUKA PARIZA: Francuski predsednik Emanuel Makron nastavlja da se ponaša u stilu nekrunisanog lidera Evropske unije. Makron je u petak nastavio tradiciju obraćanja šefa francuske države u vojnoj školi u Parizu na temu nuklearnog odvraćanja.

Nastup šefa francuske države očekivan je s velikim interesovanjem jer je, posle bregzita, Francuska ostala jedina članica Unije koja poseduje nuklearno oružje. Makron je, osim toga, tokom nedavne posete Poljskoj izjavio da treba ozbiljnije uzeti u obzir interes evropskih država jer postoji zabrinutost zbog odluke SAD da se manje angažuje na svetskoj sceni.

Najvažnija Makronova poruka glasi: Pariz ne želi da s evropskim partnerima deli svoj nacionalni atomski arsenal. Ali Pariz je spreman da Evropljanima omogući detaljniji uvid u svoj nuklearni potencijal. Makron je tako odbacio neke ideje, lansirane iz Nemačke, da pod plaštom jačanja zajedničke odbrane podeli francusko atomsko oružje s evropskim saveznicima.

Šef francuske države naglasio je da Evropljani moraju više da sami urade na jačanju svoje odbrane ali i da je za stari kontinent i njegovu dugoročnu bezbednost najvažnije jačanje savezništva sa SAD.

„Ne postavlja se pitanje da li ćemo mi odbranu graditi s Vašingtonom ili bez Vašingtona”, naglasio je Makron. „Naša bezbednost je, dugoročno gledano, neraskidivo vezana za NATO i Sjedinjene Američke Države.”

Francuska se 2009. posle dugogodišnjeg odsustvovanja vratila u komandne strukture NATO ali je zadržala potpunu kontrolu nad svojim atomskim naoružanjem. Prema nezvaničnim procenama Francuska danas poseduje nešto manje od 300 nuklearnih bojevih glava. S ovom količinom Francuska se nalazi na trećem mesti među nuklearnim silama na svetu – iza SAD i Rusije.

LETO NA ANTARKTIKU: Klima se na našoj planeti ubrzano menja. Da nije reč o opštem utisku već činjenici utemeljenoj na podacima pokazuju najnovija saznanja evropske službe za praćenje klimatskih promena – Kopernik. A prema podacima Kopernika januar za nama bio je najtopliji u poslednje četiri decenije. Prosečna temperatura izmerena prošlog meseca bila je 3,1 stepen Celzijusa veća od prosečne januarske temperature merene od 1981. do 2010. godine.

„U najvećem delu severne i istočne Evrope temperature su u proseku bile veće od dosad najtoplijeg januara 2007. godine”, kaže se u izveštaju Kopernika.

Program za praćenje klimatskih promena Kopernik osnovala je EU. Kopernik skuplja podatke sa satelita ali i mernih stanica na zemlji u avionima i na brodovima.

Na južnoj zemljinoj polulopti trenutno leto – od polovine decembra do polovine marta – ali je zanimljivo da su visoke temperature izmerene i na Antarktiku. Argentinska meteorološka služba objavila je da je sredinom nedelje na Antarktiku, u zoni istraživačkog centra Esperanca, izmerena temperatura od 18,3 stepena Celzijusa.

To je apsolutni rekord, najviša temperatura zabeležena na ledenom kontinentu od 1961. godine kada su na tim prostorima počela merenja.