Pokušaj upada u kuću Hašima Tačija

Nepoznata osoba pokušala je u petak uveče da upadne u kuću kosovskog premijera Hašima Tačija u prištinskom naselju Dragodan i tada je došlo do razmene vatre između obezbeđenja kuće i osobe koja je preko terase na drugom spratu pokušala da uđe u kuću, saopštila je juče Kosovska policijska služba (KPS).

„Posle upozorenja obezbeđenja došlo je do pucnjave i napadač je potom pobegao u nepoznatom pravcu. Preliminarna istraga policije ukazuje na sumnju da je tokom pucnjave jedan od osumnjičenih ranjen”, navela je KPS. U vreme napadaTači nije bio u kući, a njegova supruga i sin koji su bili u kući nisu povređeni.

Policija je saopštila da je preduzela široku akciju i istragu koja je u toku. Za sada nema informacija o mogućim napadačima niti motivima napada. Lideri kosovskihAlbanaca su se odmah oglasili osuđujući napad. Predsednik kosovske skupštine Jakup Krasnići ocenio je da se radi o „neuspelom pokušaju da se izvrši pritisak na vladu i institucije Kosova, kako bi ih onemogućili u ostvarivanju njihove istorijske misije”.

On je u izjavi za javnost ocenio da napad dolazi u vreme priprema za stupanje na snagu novog ustava Kosova i u vreme kada institucije Kosova na sebe preuzimaju državne funkcije, što, prema njegovim rečima, „predstavlja poruku protiv institucija i istorijskih kretanja kroz koje Kosovo prolazi”.

I kosovski predsednik Fatmir Sejdiju je napad ocenio kao akt koji je uperen protiv kosovskih institucija i zahtevao od organa reda i zakona da preduzmu sve mere kako bi ovaj slučaj bio što pre rasvetljen, a počinioci dovedeni pred organe pravde.

Vlada Kosova je naložila povećanje mera bezbednosti za premijera i nekoliko njenih zvaničnika i institucija. Zamenik premijera Hajredin Kuči je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da pokušaj da se povrede premijer i njegova porodica, s bilo kojim motivom, nije samo kriminalni čin, već da „prevazilazi sve granice mržnje”, bilo da je zbog netrpeljivosti ili da je u pitanju politika.

„Ovo je veoma ozbiljan događaj koji pokazuje da još uvek ima onih koji ne vole našu državu, izgradnju moderne demokratske zajednice u kojoj će vladati red i zakon. Međutim, niko ne treba da ima iluzija da ćemo se povući pred pretnjama i takvim kriminalnim napadima”, rekao je Kuči. Predsedništvo Demokratske partije Kosova (DPK) ocenilo je da je napad na kuću lidera te partije i premijera Kosova HašimaTačija napad na „stabilnost, sigurnost i budućnost Kosova”.

U vreme kada je Kosovo zabeležilo istorijsku pobedu, gradeći demokratske institucije u duhu političkog jedinstva Kosovara i evropsku perspektivu, takav akt je neposredni napad na stabilnost, sigurnost i budućnost Kosova”, navodi se u saopštenju predsedništva DPK-a.

-----------------------------------------------------------

Zmija i svojima

Hašim Tači je od 1991. godine otvoreni pobornik ideje nezavisnog Kosova i svealbanskog ujedinjenja. Između 1992. i 1993. prošao je tajnu vojnu obuku u Albaniji zajedno sa pripadnicima grupe Adema Jašarija spremajući se za oružane akcije na Kosovu i Metohiji. 

U decembru 1993. godine učestvovao je u formiranju prvog „glavnog štaba” OVK, a te godine je postao i komandant tzv. Operativne zone OVK za Mališevo. Osumnjičen je da je učestvovao u terorističkoj akciji 25. maja 1993. blizu Glogovca, kada su ubijena dvojica i teško ranjena petorica srpskih policajaca. Druga teroristička akcija koja se pripisuje Tačijevoj grupi izvršena je na putu Mitrovica–Peć, pored sela Sipolje, kada je jedan srpski policajac ubijen, a drugi ranjen iz zasede. 

U martu 1999. Tači postaje politički lider OVK i u tom svojstvu, na inicijativu Madlen Olbrajt, učestvuje kao vođa albanskog pregovaračkog tima u Rambujeu. U toku NATO bombardovanja Tači je najviše vremena proveo u Albaniji koordinišući aktivnosti OVK protiv srpske vojske i policije. 

Postoji osnovana sumnja da je umešan u ubistvo Ahmeta Krasnićija, tzv. ministra odbrane u ilegalnoj Rugovinoj vladi „Republike Kosova”. Krasnići je zajedno sa Tahirom Zemajem organizovao drugu paravojnu grupaciju FARK, koju je finansirao Rugovin premijer u egzilu Bujar Bukoši. U članku „Njujork tajmsa”: „Kosovski pobunjenici osumnjičeni za egzekucije u sopstvenim redovima”, Krisa Hedžisa od 25. juna 1999. navodi se da je Tači verovatno organizovao egzekucije i drugih svojih političkih i vojnih rivala. Nakon rata, Hašim Tači postaje politički lider druge najveće albanske partije na Kosovu i Metohiji – PDK (Demokratske partije Kosova). Njegovo poznato ratno ime je bilo „Zmija”. Za Hašimom Tačijem je Interpol zvanično raspisao međunarodnu poternicu koja je i dalje na snazi.

Ministarstvo pravde Srbije podnelo je Haškom tribunalu dosije sa dokazima i svedočenjima o zločinima koji su počinjeni po naredbi ili sa znanjem Hašima Tačija.
 

B. M.