Igra kao rasplesana kritika društva

Mašu Kolar pamtimo ne samo kao sjajnu zagrebačku igračicu, već i kao koreografa. U prestoničkom Narodnom pozorištu je sa Beograđaninom Zoranom Markovićem svojevremeno postavila balet „Interval”, za Bitef dens kompaniju „Otela”, a samostalno je na istoj sceni uradila „Don Žuana”. Videli smo pre nekoliko sezona na Beogradskom festivalu igre njen „Bolero” u izvođenju HNK iz Zagreba.

Ove godine na 17. BFI stiže 2. aprila u Madlenijanum, sa koreografijom „Čipka” i ansamblom HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke, gde je na funkciji direktorke baleta od 2017. godine. Maša Kolar završila je zagrebačku školu savremene igre Ane Maletić, pohađala je Kraljevsku akademiju za igru u Brižu i diplomirala savremenu igru u prestonici Hrvatske. Karijeru tu i počinje u kazalištu „Komedija”, a nastavlja 1992. godine u Nemačkoj, u Drezdenu, potom u kompaniji Štefana Tosa u Kilu i Aterbaletu u Italiji. Ponela je prestižnu nagradu Meri Vigman za posebna izvođačka dostignuća u koreografijama Džona Nojmajera, Štefana Tosa i Maca Eka.

– Nužno je u mom poslu odmeriti snage na internacionalnom tržištu. Ne mislim tu na takmičarski, već na saradnički način, koji plesnu umetnost shvata kao pulsirajuću i rasplesanu kritiku društva. Važno je biti u dijalogu s međunarodnom publikom, a najlepši način za to je gostovanje na festivalima, poput BFI. Drago mi je što sam prepoznata i pozvana drugi put na vaš festival sa predstavom „Čipka” i to na neviđeno. Najavljen program BFI za 2020. ponovo je nadmašio sva moja očekivanja. Kada bi mi životne okolnosti dozvolile promenila bih ciljano, tokom aprila, svoje prebivalište i boravila u Beogradu – kaže Maša Kolar, direktorka Riječkog baleta u razgovoru za „Politiku”.

Naša sagovornica je poznata po maštovitim igračkim bravurama, u koje unosi maksimum umeća i karakterističnu duhovitost. Upitana koji momenti su presudili da se okrene koreografiji odgovara:

– Lepota plesne umetnosti je u tome što postoji večita nesigurnost kako i kuda dalje. Igrački posao ima rok trajanja i presudno je usmeriti se dalje. Kod mene je ta modulacija trajala dekadu. Bio je to intenzivan period simultanog bavljenja pedagogijom, aktivnog igranja i koreografisanja. Menadžerski i produkcijski angažman došao je tek s preuzimanjem upravljanja Riječkim baletom.

Deo karijere i privatnog života Maše Kolar obeležilo je partnerstvo sa Zoranom Markovićem, sa kojim je ostvarila sjajne predstave. Objašnjava nam u čemu je bila tajna njihovog sjajnog umetničkog dopunjavanja:

– Karijera i život su podložni metamorfozama. Mi seciramo, menjamo i nadopunjujemo partnerstva i tako oblikujemo sadašnjost. Mnogo dugujem prošlim partnerstvima, ona su bila temperamentna i neobuzdana akcija reakcija misli i ideja, čiji tragovi su u meni još postojani. Period koji ste spomenuli bio je obeležen iskrenom verom, potrebom i ljubavlju za ono što radimo. Bili smo dovoljno mladi da se uverimo kako se um i telo, sve emocije i sva nakupljena energija moraju „otplesati”, prema tom receptu kreirali smo svoj rad.

Publiku često oduševljavaju teme koje Maša Kolar bira, a odnose se na položaj čoveka u današnjem svetu ili na muško-ženske odnose. I sama nastoji da sagleda kakve sve poruke šalje javnosti:

– Fascinantno je osećanje slobode stvaranja na odabranu temu. Igra, bez obzira na to da li ideju crpi iz dramskog teksta ili nekog drugog sadržaja ne ostaje u službi tih izvora, već rastvara svoj vlastiti prostor. Proces pretakanja u medij igre najveća je zanimljivost koreografa. Teško mi je odoleti ansamblu Riječkog baleta koji je iznedrio specifične osobenosti, a one su okosnica mog trenutnog autorskog projekta „Čipka” koji ćete videti u Beogradu. Publici se dopada naš tvrdoglav pokušaj da se kroz koreografska dela nadovezujemo na ranije radove, na nov način. Ovaj konstantan pokušaj je moja životna filozofija. U „Čipki” koja evocira umetnost preživljavanja, publici na BFI želimo preneti ono što nas trenutno zaokuplja, a to je način kako jedan baletski ansambl ove regije može preživeti, kroz igračko zajedništvo, humanost i solidarnost.

Upitana šta Riječki balet obavezno mora imati na repertoaru i kakvi su planovi Maša Kolar odgovara:

– Savremeni čovek dresiran je da racionalno promišlja o izazovima, dok baletsku umetnost vidim više kao poziv na intuiciju u donošenju odluka. Na repertoaru u Rijeci će se i dalje zadržati „Orašar” u koreografiji Maura de Kandije, potom „Apolo i Pulčinela” Đovanija di Palme i Martena Šea. Na programu ćemo imati i uzbudljiv rukopis Grka Andonisa Fonijadakisa koji će u okviru Rijeka 2020. evropska prestonica kulture, za naš balet kreirati celovečernji komad pod nazivom „Plamteća voda”.