Virus korona može da naškodi srpskoj ekonomiji

Nadamo se da će se epidemija virusa korona uskoro okončati, jer njeno dalje širenje može ozbiljno da šteti Srbiji. Kina je naš sve važniji ekonomski partner. Osim poznatih kineskih investicija u Bor i smederevsku železaru, rast kineskog udela u našoj ekonomiji je u porastu i više nije zanemarljiv, ocenio je juče Ivan Nikolić, urednik publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), na predstavljanju februarskog broja.

– U poslednje dve godine izuzetno raste robna razmena, a posebno je u ekspanziji naš izvoz u Kinu. Vrednost robnog izvoza Srbije u Kinu lane se približila iznosu od 300 miliona evra, što je 2,2 puta više u odnosu na 2018. Pritom, prirast izvoza od 217 miliona evra čini 17,3 odsto ukupnog prirasta robnog izvoza Srbije u prošloj godini. Pokrivenost uvoza robe iz Kine našim izvozom na to tržište trenutno je nešto više od 13 odsto. Tokom 2018. i godinama ranije iznosio je oko četiri odsto, pa i niže od toga – rekao je Nikolić.

Kineski turisti su sada na prvom mestu po značaju za naš turizam. Prošle godine imali su 268.000 noćenja, što je za 50 odsto više nego 2018. Oni su ostvarili tačno četvrtinu ukupnog prirasta noćenja svih stranih turista u 2019. Pritom se broj dolazaka kineskih turista u 2019. udvostručio u odnosu na 2018. Kinezi zauzimaju drugo mesto i po broju noćenja, odmah posle turista iz BiH.

– Procenjuje se da je epidemija SARS-a iz 2003. usporila kineski rast za približno jedan procenat. Efekti aktuelne epidemije virusa korona biće sigurno jači. Najpre, epidemija je eskalirala sredinom januara, u sezonski najjačem mesecu za potrošnju u Kini, zbog novogodišnjeg praznovanja. Svaki pritisak na rast Kine sada će pogoditi globalnu ekonomiju, koja je i bez toga pod recesionim pritiskom, jače nego pre. Kina je 2003. bila šesta najveća svetska ekonomija, danas je druga, posle SAD. Glavni je pokretač globalnog rasta i Međunarodni monetarni fond procenjuje da je samo Kina zaslužna za gotovo dve petine globalne ekonomske ekspanzije u 2019. godini. Svako ozbiljnije usporavanje ekonomije Kine danas bi se direktno prelilo na svetsku ekonomiju – kaže Nikolić.

Stojan Stamenković, saradnik MAT-a, rekao je, kad je reč o industrijskoj proizvodnji, da je ona u decembru međugodišnje povećana za 8,3 odsto, koliko je povećana i proizvodnja prerađivačke industrije. Naglasio je da visok međugodišnji porast u decembru nije rezultat tekućeg ubrzanja, već niske baze zbog pada u decembru 2018. zbog punog efekta kosovskih taksa.

U celoj 2019. godini proizvodnja ukupne industrije povećana je za 0,3 odsto, proizvodnja prerađivačke industrije za 0,2 odsto, elektroprivrede za 0,5 odsto, a rudarstva za 1,2 odsto.

Bruto investicije u osnovna sredstva u 2019. godini, u odnosu na prethodnu godinu, ostvarile su realan rast po stopi od 15,9. To je četiri puta više od realne stope rasta BDP-a, tako da se sada može govoriti da su ukupne investicije dostigle ciljanih 24–25 odsto BDP-a. Zato se sada, kad je dostignut kvantitativni cilj, treba posvetiti kvalitativnom, ocenili su ekonomisti.

Mogu se čuti zamerke da strane direktne investicije čine veliki deo svih investicija, nauštrb domaćih i domaće štednje, što nosi rizik da odliv profita stranih kompanija u nekom trenutku bude veći od priliva kapitala.